БОГОВИНА

БОГОВИНА, рударско насеље у долини Боговинске реке, притоке Црног Тимока, 9 км северно од општинског седишта Бољевца. На источној граници насеља пролази пут Бољевац–Бор, а до његовог рудника до 70-их година XX в. саобраћала је пруга уског колосека изграђена 1912. Насеље је дисперзивног типа, на 220–380 м н.в. У њему се налазе Рударска колонија и истоимени рудник. Б. је 1455. имала 30, а 1560. 34 куће. Савремено село настаје 1865, када се настањују 52 породице које су овде имале појате (летње сточарске колибе). Године 1900. у селу је било 1.189 житеља, 1921. 1.230 житеља, а 2002. 1.348 становника, од којих 59% Срба, 26,8% Влаха и 4% Рома. Прекретница у развоју насеља настаје 1908. отварањем рудника мрког угља. У насељу се налазе четвороразредна основна школа из 1891, месна канцеларија, амбуланта и земљорадничка задруга. Већина активног становништва (79,2%) бави се неаграрним занимањима.

Драгица Р. Гатарић

Истоимени рудник мрког угља налази се на ободу планине Кучај, 7 км од Бољевца. Прва истраживања и рударски радови у Боговинском угљеном басену изведени су почетком XX в. Развојем Борског рудника бакра производња у Б. се повећава, тако да се у руднику већ 1920. производило 76.000 т мрког угља. У то време, као највећи произвођач, Б. је учествовала са 43% у производњи мрког угља у у Србији. Угаљ има просечно 20% влаге, 12–20% пепела, 3% сумпора, топлотне вредности 20.000 kJ/кг. Подземно откопавање угља завршено је у 10 јама, а експлоатација се данас обавља у 11. јами „Источно поље". Годишња производња кретала се од 180.000 до 200.000 т угља. До сада је откопано око 21 милион т. Геолошким истраживањима нису утврђене нове резерве угља интересантне за експлоатацију, тако да завршетак експлоатације угља у јами „Источно поље" представља и крај стогодишње експлоатације угља у Боговинском басену.

Светозар Ковачевић

ЛИТЕРАТУРА: П. Николић, Д. Димитријевић, Угаљ Југославије, Бг 1990; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)