БОВАН

БОВАН, село код клисурастог дела долине Сокобањске Моравице, између планина Буковик и Озрен, 14 км северно од општинског седишта Алексинца. Долина је преграђена браном и формирано вештачко Бованско језеро. Кроз село пролази пут Алексинац – Соко Бања – Књажевац. Смештено је на 240–300 м н.в., у долини оближњег потока. Издуженог је облика, с мрежастим распоредом улица. Године 1412. било је гранично место у земљи деспота Стефана Лазаревића, седиште жупе, варош са тргом и складиште соли довожене из Угарске. Године 1516. имало је 140 хришћанских и 31 муслиманску кућу, 1834. 21 кућу, а 1921. 926 житеља. Године 2002. у Б. је живело 554 становника, од којих су сви били Срби. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа, дом културе и фабрика паркета. Мештани се баве сечом и продајом огревног дрвета које представља важан допунски извор прихода.

Драгица Р. Гатарић

Б. је и средњовековно утврђење-замак смештено око 10 км северно од Алексинца. Налази се на омањем брегу на улазу у клисуру Сокобањске Моравице. Помиње се први пут 1395. у повељи кнегиње Милице светогорском манастиру Св. Пантелејмона. У време деспота Стефана био је српско гранично упориште према областима под турском влашћу. Године 1413. привремено га је освојио султан Муса. Три деценије касније крај утврђења које је већ било у рушевинама прошла је угарска војска коју је предводио Јанко Хуњади. Издужене је правоугаоне основе, релативно малих димензија, с једном кулом и ровом укопаним у стену према јужној, лакше приступачној страни. Бедеми су му очувани местимично и до 5 м висине. Са северне стране, изван простора опасаног видљивим остацима бедема, има темеља објеката који су се највероватније такође налазили у оквиру фортифицираног простора.

Марко Поповић

ЛИТЕРАТУРА: V. Jovanović, „Bovan near Aleksinac", Старинар, 1991, XLII; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; С. Мишић (ур.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)