БЕОГРАДСКА МОДЕРНА

БЕОГРАДСКА МОДЕРНА, архитектура и урбанизам модерног покрета у Београду у периоду између два светска рата. Промовисање покрета извршила је Група архитеката модерног правца (ГАМП), коју су 1928. основали Душан Бабић, Јан Дубови, Милан Злоковић и Бранислав Којић. ГАМП је имала јавна предавања, изложбе у Београду (Први салон архитектуре, 1929; Први и Други југословенски салон архитектуре, 1931, 1933), Прагу (1930) и Паризу (1933) и сарађивала са часописима и модерно оријентисаним групама југословенског културног простора. Клуб архитеката и Београдска инжењерска комора, с којима је група сарађивала, наставили су активности и после њеног распада 1934. Први реализовани објекти б. м. били су кућа М. Злоковића (1928) и комплекс Београдске опсерваторије Ј. Дубовија (1929–1932). Поред пуристичких принципа ова здања уводе модерне урбанистичке идеје у архитектуру. Национални павиљон на Светској изложби у Барселони (1929) Драгише Брашована подстакао је прихватање модернизма у Београду, док његовом зградом Државне штампарије (1933; 1937–1940) б. м. досеже свој врхунац. М. Злоковић синтезу класичних пропорција и принципа савремене архитектуре остварује на Универзитетској дечјој клиници у Београду (1933; 1936–1940). Опште прихватање Модерне у архитектури јавних објеката и државних институција доноси легитимитет покрету, али га и трансформише ка формалистичком и монументалном изразу (палата Албанија, 1938–1940). Ј. Дубови се залаже за равномернији развој метрополе применом савремених урбанистичких концепција (1923), а њено радикално модернизовање представља пројекат Николе Добровића за уређење Теразијске терасе (1929–1930).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Којић, Друштвени услови развитка архитектонске струке у Београду 1920–1940. године, Бг 1979; Lj. Blagojević, Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919–1941, Cambridge 2003.

Љиљана Благојевић; Марија Милинковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)