БЕЛИМАРКОВИЋ, Јован

БЕЛИМАРКОВИЋ, Јован, генерал, министар (Београд, 1. I 1827 – Врњци, 16. VIII 1906). Завршио Артиљеријско-инжињеријску школу у Берлину 1852. По повратку са школовања предавао фортификацију, стилистику и администрацију у Артиљеријској школи, претечи Војне академије. У време Светоандрејске скупштине (1858) био је управник вароши Београда и тесно сарађивао с либералима у збацивању кнеза Александра Карађорђевића и довођењу на престо Михаила Обреновића. После преврата био је управник Артиљеријске радионице у Крагујевцу. Оставку на војну службу дао је 1861, а реактивиран је 1862, у време турског бомбардовања Београда. После реактивирања био је начелник штаба Стајаће војске, инспектор инжињерије и помоћник министра војног. Био је министар војни (1868–1872), министар грађевина (1872–1873) и државни саветник (1873–1875). У српско-турским ратовима (1877–1878) посебно се истакао као командант Шумадијског корпуса приликом заузимања Ниша, Грделице и Врања. Приликом абдикације 1889. краљ Милан Обреновић га је одредио за краљевског намесника. На тој дужности се налазио до 1. IV 1893, када је малолетни краљ Александар Обреновић прогласио себе пунолетним.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ј. Милићевић, Љ. Поповић, Генерали Војске Кнежевине и Краљевине Србије, Бг 2003.

Александар Животић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)