БАРЈАКТАР

БАРЈАКТАР, заставник, онај који носи барјак, у муслиманским песмама бајрактар. За разлику од употребе барјака у обредима и поворкама, у епским песмама функција барјака и б. увек је војничка, чак и када је предмет певања јунакова женидба. Б. се у женидбеним епским песмама помиње само онда кад сватовска поворка иде по невесту и безбедно се враћа с њоме, што се по правилу описује као прави војни поход. Ако такве потребе у песми нема, може се помињати б., али не и барјак. У том случају, б. је титула стечена јунаштвом у приликама које су изискивале снагу, храброст и ратничку вештину. Многи велики јунаци у једном тренутку своје епске биографије били су б. у некој женидбеној или ратној прилици (Милош Обилић, Бановић Секула, Реља од Пазара, Топлица Милан). За разлику од њих, читава једна група истакнутих епских ликова помиње се увек и само са ознаком б. и друкчије није позната ни епици ни другим жанровима усмене књижевности: Милић (Женидба Милића барјактара); Комнен, брат Иве Сењанина (Вук III, 26, 39 и др.); Вид (Вук VI, 51; Вук VII, 14, 46; Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, II, 50); Гавран (Петар Бошковић и Гавран барјактар, Вук, IV, 47) и др., а у муслиманским песмама посебно Ђулић (муслиманске народне јуначке пјесме, 6, 9, 10, 12; Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, I, 26; Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, II, 49 и даље) и Нухан (Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, II, 71; Хрватске народне пјесме, IV, 29; Муслиманске народне јуначке пјесме, 1 и даље). Сви су ови епски б. млади јунаци за женидбу чувени по јунаштву, лепоти и отмености, понекад (као у случају Милића б.) жртве сопствене узноситости: „Кад се жени Милић барјактаре, / Он обиђе земљу и градове, / Од истока паке до запада, / Према себе не нађе ђевојку: / Главит јунак, свакој ману нађе". (Вук III, 78).

ЛИТЕРАТУРА: М. Детелић, Урок и невеста: поетика епске формуле, Бг–Краг. 1996; Епски градови, Бг 2007.

Мирјана Детелић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)