БЈЕЛОШЕВИЋ, Предраг

БЈЕЛОШЕВИЋ, Предраг, књижевник, режисер (Бањалука, 29. V 1953). Дипломирао на ВЕКШ у Бањалуци 1975, а потом дипломирао и магистрирао у Софији 1999. на режији за луткарски театар. Од 1993. ради као умјетнички директор Дјечијег позоришта РС. На Академији умјетности у Бањалуци предавао Умјетност луткарства 2000–2005. Као пјесник формиран на насљеђу српског и европског модернизма; пише слободним стихом, повременог иронијског тона и знатног степена усредсређености на пјеснички језик. Склон интроспекцији, те аутопоетичкој и егзистенцијалној запитаности, што се често испољава у облику наглашено драматизоване пјесничке структуре. Дискретно метафоричан, наклоњен једноставнијем изразу, али отворен за изазове вербалне игре (Водена кошуља, Бл 1996). Превођен на италијански, француски и македонски (Il linguagio del silenzio, Napoli 1982, Le Rž, Paris 2001, Под крошњом трошног дрвета/Под круната на гнилото дрво, Смед.–Скопље 2011). Награђиван, заступљен у неколико антологијских избора српске и босанскохерцеговачке поезије. Поред поезије за дјецу (Тачка на излету, Бг–Бл 2009), објављује кратку прозу (Приче из Брклбрлка, Краљ. 2009; У шетњи без главе, Бл 2010). Аутор је монографије Бањалучка кућа од снова. Пола вијека Дјечијег позоришта РС (Бл 2006). Оснивач је и директор Међународног фестивала позоришта за дјецу. Био је предсједник Подружнице књижевника у Бањалуци 1982–1983, 1986–1987. и 1990. Одликован је Орденом Његоша II реда РС. Режирао је луткарске представе: Вук и седам јарића (1999), Школа за пачиће (2003), Журка у атомском склоништу (2003, награђена првом наградом на Фестивалу редитеља Балкана у Старој Загори у Бугарској), Тројаново ново рухо (2007), Вук и седам јарића у музеју бајки (2010) и др. Представа Тужни принц (театар сјенки), постављена по лирској бајци Б., у режији Бисерке Колевске, са успјехом се годинама изводи.

ДЈЕЛА: поезија: Горка слад, Бл 1977; Лице са затиљка, Сар. 1979; Решетка и сан, Бл 1985; Из међупростора, Бл 1989; Говор, Тишина, Бг 1995; У страху од свјетлости, Бл 2001; Сјенка и свод, Ср. Карловци 2005; за децу: Рз Брзотрз и чачкалица Софија, Бл 1990; Тужни принц, Бг–Бл 2000; приповјетке: есеји: Луткарство данас, Бл 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Рисојевић, „Живот као оксиморон", М. Шиндић, „Немушти говор поезије", у: П. Бјелошевић, Водена кошуља, Бл 1996; С. Тонтић, „Бјелошевићево пјевање уз вјетар", у: П. Бјелошевић, Под крошњом трошног дрвета/Под круната на гнилото дрво, Смед.–Скопље 2011.

Ранко Поповић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)