БАРИЋ, Александар Аца

БАРИЋ, Александар Аца, трговац, глумац (Панчево, 30. XII 1811 – Панчево, 30. IV 1879). Велико имање омогућило му је да се посвети унапређивању културно-уметничке делатности у Панчеву. Био је члан Српског црквеног певачког друштва, а с образованим трговцем Ђ. Тамбурићем, протом и песником В. Живковићем и композитором и редитељем Н. Ђурковићем основао 1844. у Панчеву дилетантску позоришну дружину, која је јануара 1844. извела и прву представу: комаде Аугуста фон Коцебуа Два оца и Пијаница. Усхићење и интересовање публике били су велики, а све карте распродате. Марта 1844, с осталим оснивачима, упутио је Магистрату милитарне комуне панчевачке молбу за одобрење рада дружине, образложивши је потребом Илира да, будући да не разумеју немачки, добију позориште на матерњем језику. Како се нису смели назвати Србима, говорили су о илирском становништву и илирској публици, премда је већина живља не само у Панчеву, него и у Банатској војној граници, у то доба била српска. На заједничком наступу позоришне дружине и Српског црквеног певачког друштва 19. IV 1844, поводом прославе рођендана цара Фердинанда I, извели су трагедију Бајазит или Светислав и Милева Ј. С. Поповића, а Б. се истакао у улози Бајазита. Бавио се и преводилаштвом и певањем: посрбио је Коцебуову шаљиву игру у четири чина Дон Ранудо де Колибрадос, а добио је и похвале за њену изведбу 1844. Исте године је глумио и у представи Смрт Уроша V, последњег цара српског С. Стефановића.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979.

Милена Јоксимовић-Пајевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)