БОЈЕЊЕ ТКАНИНА

БОЈЕЊЕ ТКАНИНА, у традиционалној народној култури обављало се природним средствима, тј. биљним бојама. Тканине су се уобичајено бојиле помоћу корена биљке броћ, кором јасена, млечом, расолом од купуса, љуском црног лука, лишћем ораха, јове, брескве и спанаћа. Коришћено је глеђосано земљано или бакрено, калаисано посуђе већих димензија. Веома је било важно успоставити праву размеру између тежине тканине, биљних сировина и количине воде, а потом одредити време потребно за кување. Тканине бојене природним бојама пријатних су нијанси и погодне су за украшавање техником веза. У народу се често могло чути „да ће се пре кошуља подерати неголи боја са везова избледети", што значи да су биле постојане на сунцу и при прању. Б. т. обављано је у оквиру домаће радиности, код својих кућа, али и код занатлија, бојаџија. Нарочито су им ношене теже и веће тканине попут ћилима.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бајшански, М. Тодоровић, Бојење пређе и тканина природним бојама, Бг 1955.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)