БРУС

БРУС, мали град и центар општине површине 609 км² са 58 насеља, на североисточној подгорини Копаоника и ушћу Грашевачке реке у Расину (десна притока Западне Мораве). У односу на важне саобраћајнице Б. има периферан положај иако се код њега стичу путеви који спајају околне магистралне путеве у долинама Западне Мораве (Врњачка Бања 48 км, Крушевац 52 км), Ибра (Биљановац 62 км) и Топлице (Прокупље 59 км). Насеље je смештено на 400–485 м н.в. На јужној периферији Б., на узвишењу Градиште (120 м релативне висине), налазе се остаци средњовековне тврђаве која је претходница града. Насеље је троугластог облика и неправилног решеткастог распореда улица. На компактан део насеља надовезују се дисперзивне периферије. Центар са црквом налази се на раскрсници, на источној периферији Б., а фабрике у јужном делу. Почетком XIX в. долази до концентрације кућа на раскрсници путева. Године 1870. постао је административно средиште Козничког среза, са 92 насеља. Статус варошице добио је 1884, средиште Копаоничког среза, са 41 насељем, постао је 1899, а центар истоимене општине 1953. Године 1921. имао је 76 домова и 359 житеља, а 2002. 4.653 становника, од којих 96,3% Срба. На територији општине живи 18.764 становника. У насељу се налазе православна црква из 1836, основна (из 1848) и средња школа, библиотека (основана 1871), дом културе и две спортске хале. Прве фабрике су изграђене почетком XX в. (стругара, сушара шљива), а после II светског рата изграђена су два погона металске и један погон текстилне индустрије, земљорадничка задруга с хладњачом и пецаром за производњу ракије. Упоредо с развојем туризма на Копаонику и овде су отворени хотел, те дечје и радничко одмаралиште.

Драгица Р. Гатарић

На локалитету Јанкова Клисура недалеко од Б. откривен је вотивни споменик посвећен Аполону, који се повезује с оближњим рудницима племенитих метала и границама царске рудничке области.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: П. Петровић, Inscriptions de la Mésie Supérieure, IV, Бг 1979; С. Ђ. Стаменковић и др., Дневне миграције становништва (радне снаге и ученика) према Александровцу и Брусу, Бг 1995; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)