БУКУРОВ, Бранислав

БУКУРОВ, Бранислав, географ, универзитетски професор (Остојићево, 13. V 1909 – Нови Сад, 20. IV 1986). Дипломирао 1931. на Антропогеографској групи Филозофског факултета у Београду. Докторску дисертацију Долина Тисе у Југославији (Бг 1948) одбранио 1946. Након завршетка студија кратко време радио на факултету као асистент волонтер, а од 1933. до 1941. као професор сенћанске гимназије. За време рата напустио службу. Од 1946. радио у Новом Саду као професор и директор Трговачке школе, а убрзо и професор новоосноване Више педагошке школе. Кратко време био професор и директор Географског завода Природно-математичког факултета у Београду (1957/58), а потом се вратио на Вишу педагошку школу у Нови Сад. Био је оснивач (1962) и дугогодишњи шеф (директор након преласка на Природно-математички факултет и прерастања у институт) Катедре за географију на Филозофском факултету у Новом Саду. Више година радио као хонорарни професор и на Економском факултету у Суботици. Пензионисан 1977.

Његово интересовање било је широко и обухватало је физичку, друштвену и регионалну географију. Најплоднији војвођански географ, дефинисао је геоморфолошке прилике у Војводини и до детаља их приказао у три књиге посвећене Војводини (Физичко-географски проблеми Бачке, Бг 1975; Синтетичка разматрања геоморфолошких проблема на територији Војводине, Н. Сад 1982; Геоморфолошки проблеми Баната, Н. Сад 1984). Комплексан приказ физичко-географских карактеристика једног подручја дао је на примерима Бачке и Шајкашке. Много пажње је посветио проучавањима миграција (пореклу становништва, утицају географске средине на новодосељено становништво, спољашњим миграцијама између два рата, миграцијама радника у иностранство), а у Матици српској је покренуо пројекат за проучавање послератне колонизације. Дефинисао је карактеристичне положаје војвођанских насеља, проблеме класификације градова и њихове гравитационе сфере. Драгоцени су и његови радови из привредне географије. На Институту је 1972. покренуо пројекат „Регионално-географска проучавања војвођанских комуна", који је резултирао објављивањем 45 аналитичких монографија и синтетичких студија о рељефу, водама, клими, становништву и насељима Бачке, Баната и Срема. У МС покренуо је и дугогодишње пројекте за комплексна проучавања Фрушке горе, Вршачких планина и војвођанских ритова, који су до краја 2007. дали 43 монографије. Био је 19 година потпредседник МС, оснивач и 17 година секретар Одељења МС за природне науке и уредник ЗМСПН. Дописни члан САНУ од 1968. а редовни од 1978. Добитник је бројних друштвених признања, међу којима Седмојулске награде (1972) и Награде АВНОЈ-а (1976).

ДЕЛА: Привреда и саобраћај у нашем Потисју, Бг 1938; Вршачке планине, Н. Сад 1950; Привредно-географске прилике и саобраћајне везе Фрушкогорске области, Бг 1951; Порекло становништва Војводине, Н. Сад 1957; Одабрани радови, Н. Сад 1976; Бачка, Банат и Срем, Н. Сад 1978; Општина Ада – географска монографија, Н. Сад 1979; Општина Жабаљ – географска монографија, Н. Сад 1983; Суботица и њена околина, Н. Сад 1983; Општина Тител – географска монографија, Н. Сад 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Бугарски, „Бранислав Б. Букуров, in memoriam", Зборник радова Института за географију, Н. Сад 1986, 15.

Драгољуб Бугарски

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)