БАСАРАБА, Јован (Иванко)

БАСАРАБА, Јован (Иванко), влашки војвода (? – ?, 1352). Владао 1317–1352. После смрти кана Ногаја и немира у Угарској осамосталио се у Северинском Банату и између Карпата и Дунава засновао самостално влашко војводство (1324–1330). Са помоћном војском учествовао у коалицији против српског краља Стефана Дечанског и младог краља Душана на страни бугарског цара Михаила III Шишмана. Коалицију су Срби потпуно поразили у бици код Велбужда, 28. VII 1330. Овакав став влашког војводе остао је упамћен и утицао је на даље односе његове земље са Србијом. У повељи о Душановом законодавном раду из 1349. помиње се Б., таст бугарског цара Александра, као један од седам владара који су се дигли на српску државу. Исте године (20. IX) цар Душан је Млечанима издао повељу о слободној трговини, али са забраном извоза оружја у суседне државе, међу којима се наводи и његова земља. Иста забрана извоза оружја у Влашку поновљена је у повељи цара Стефана Уроша Дубровчанима од 25. IV 1357.

ИЗВОРИ: Старе српске повеље и писма, I/1, Бг – Ср. Карловци 1929; Законик цара Стефана Душана – барањски, призренски, шишатовачки, раковачки, раванички и софијски рукопис, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: К. Иречек, История на българите с поправки и добавки от самия автор, София 1978.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)