БАБИЋ, Гојко
БАБИЋ, Гојко, педагог, универзитетски професор (Соколиште код Босанског Новог / Новог Града, 15. II 1929 – Јабланица код Новог Града, 3. II 2001). Дипломирао на Педагошкој групи Филозофског факултета у Београду (1964). Магистрирао 1971. на истом факултету, а докторирао 1976. на ФФ-у у Сарајеву, где је биран у сва наставна звања. После завршетка грађанског рата у БиХ био је први декан ФФ-а у Српском Сарајеву и значајно допринео стварању услова за његово организовање и рад. Бавио се теоријским, истраживачким и практичним питањима образовања одраслих. Посебно се бавио методама образовања, а у том склопу и проблемима рационализације васпитног и образовног рада. За доприносе у тим областима добио је највишу награду у БиХ за подручје образовања – „Веселин Маслеша". Своје обимно синтетичко дело Квалитет васпитања и образовања (Срп. Сар. 1999) посветио је значајном савременом педагошко-андрагошком проблему. Дао је значајан допринос сагледавању и решавању питања планирања и образовања кадрова за привреду, организацији стручног образовања тих кадрова, као и истраживању ефикасности студирања. Био је први председник Друштва андрагога Југославије, које је за то време и уз његово непосредно учешће организовало пет конгреса о најактуелнијим теоријским и практичним питањима андрагогије у нас.
ДЕЛА: Методе у настави, Сар. 1973; Проблеми научног заснивања и остваривања реформе васпитања и образовања одраслих, Сар. 1975; Рационализација васпитно-образовног рада, Сар. 1979; Поливалентна примјена метода у образовању, Сар. 1980; Кадровско-образовна дјелатност у удруженом раду, Сар. 1985.
Никола М. Поткоњак
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)