БЕЛКА

БЕЛКА, белогуза (Oenanthe), род омањих птица певачица из групе ситних дроздова породице Turdidae. Род б. обухвата многобројне врсте у Евроазији и Африци, а обична белогуза Oenanthe oenanthe (Linnaeus, 1758) распрострањена је широм умереног и хладног појаса северне полулопте. Б. су добиле име по упадљивом, белом надрепку. Живе у сувим отвореним пределима, највише у пустињама, степама и на камењарима. Хране се бескичмењацима, а у јесен и бобицама. У Србији живе две строго заштићене врсте. Обична б. је живахна птица, чији је мужјак сив одозго, а бео с доње стране, док су крила тамна. Карактеристична је тамна „маска" преко очију и образа. Женка је светлосмеђа. Дугачка је око 15 цм. На територији Србије живи европска номинантна подврста. Гнезди се од низинских сувих пашњака до високопланинских камењара, у пукотинама и шупљинама стена, гомила камена, међа или зидина, као и у рупама у земљи. Женка полаже 4–7 јаја. Инкубација траје две недеље, а још толико млади одрастају у гнезду. Често се гнезде два пута годишње. Популација Србије је у умереном опадању и процењена је на 7 до 10 хиљада парова. Зиму проводи у Африци јужно од Сахаре. У јужним и југоисточним деловима Србије живи и друга, слична али много ређа врста, средоземна б. Oenanthe hispanica (Linnaeus, 1758), која се од обичне б. разликује виткијом грађом и већим контрастом боја перја. Распрострањена је у Средоземљу на истоку до Кавказа, а у Србији живи источна подрврста Oе. h. melanoleuca (Güldenstädt, 1775). Зимује у подсахарској Африци. То је све ређа птица топлих долинских камењара и клисура, а процењено је да има само 350–600 парова.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови 1990–2002, Н. Сад 2003.

Воислав Васић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)