БУЧЈЕ

БУЧЈЕ, село на западном подножју планине Ласовачке Тупужнице, у долини Бучјанске реке (слив Белог Тимока). Кроз село пролази локални пут за Књажевац (општинско седиште, 18 км). Насеље на 500–560 м н.в. збијеног је типа и овалног облика с мрежастим распоредом улица. Године 1455. помиње се под именом Буџа, а 1466. под данашњим именом. Становништво је пореклом из Старог Влаха. Село је 1921. имало статус варошице, 328 домова и 1.442 житеља, а 2002. 369 од којих 99,2% Срба. У Б. су православна црква из 1835, четвороразредна основна школа (почела с радом 1864), месна канцеларија и амбуланта.

Драгица Р. Гатарић

На платоу на левој обали Бучјанске реке регистровани су остаци већег утврђења правилног облика са кружним кулама, које је штитило пут и оближње руднике. Рекогносцирањем терена регистровани су керамика и новац из IV и VI в. Претпоставља се да би овде могло бити утврђење Меридио, наведено у Прокопијевом попису тврђава подигнутих у време Јустинијана у области Аква, и епископија Меридија установљена у истом периоду ради сузбијања Боносове јереси.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: P. Petrović, „Les forteresses de la basse antiquité dans la région du haut Timok", Старинар, 1994/95, 45–46; M. Mirković, Episcopus Aquensis and Bonosiacorum scelus, The Age of Tetrarchs, Бг 1995; С. Јовановић, „Античке комуникације на Горњем Тимоку", ГСАД, 1998, 14; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)