БЛАГО, ЗАКОПАНО

БЛАГО, ЗАКОПАНО, врста мотива који се у облику приче јавља у веровању и усменој традицији. У српској народној традицији су веома честе приче о закопаном б., са мноштвом митолошких мотива. Овај комплекс најзаступљенији је у источној Србији, где представља један од највиталнијих митова традиционалног порекла, који сажима изузетно древна и савремена веровања и појмове. До б. се, по народним представама, долази на различите начине (у тачно одређено време и уз различите ритуале), најчешће уз помоћ митског биља као што је расковник, уз савладавање чувара б. (змај, вила, змија итд.). Расковник ноћу светли, по облику је сличан човеку и располаже „најјачом силом у природи". Такође, постоји предање да је Сребрни цар, који борави под земљом, господар сребра и злата, као и да кућни духови – таласони у облику животиње чувају закопано б. И поред привлачне спољашњости верује се да је б. проклето и опасно, тј. да се може користити само у посебним случајевима и да га најчешће налазе они који га не траже. Представе о њему имају изражен хтонски али и соларни карактер, пре свега када је реч о симболици злата као идеалтипског закопаног б. Везу злата са сунцем наглашава његова симболичка синонимија са мотивом подземног сунца. Б. се често доживљава не само као материјални него и као духовни ентитет, чијим задобијањем се решавају суштинске људске потребе и запитаности.

ЛИТЕРАТУРА: З. Карановић, Закопано благо – живот и прича, Н. Сад 1989; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија – енциклопедијски речник, Бг 2001; И. Тодоровић, „Митско злато – Прилог проучавању митологије трагања за златом на примеру грађе из сврљишке области", Братство, 2006, 10.

Ивица Тодоровић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)