БОШКОВ, Вујадин

БОШКОВ, Вујадин, фудбалер, тренер, савезни капитен (Бегеч, Бачка, 16. V 1931). У Новом Саду завршио Трговачку академију и историју на Вишој педагошкој школи. Као гимназијалац 1946. ушао међу фудбалске „полетарце" новосадске Војводине и под вођством тренера Банета Секулића, израстао у врсног халфа, завидне технике и смисла за грађење игре и игру главом. За први тим Војводине (1946–1960) одиграо је 412 утакмица уз две дуже паузе због прелома ноге. Играчку каријеру наставио је у ђеновској Сампдорији (1961–1962) и циришком клубу Јанг бојс (1962–1964). За репрезентацију Југославије одиграо 57 утакмица (1951–1958). Освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. после „историјских" мечева са СССР у осмини финала (прва утакмица 5:5, поновљена 3:1). Две године био капитен репрезентације (1956–1957). Играо и у тиму света (Фифа) против Велике Британије јула 1955. По завршетку играчке каријере био директор и тренер Војводине (1964–1971). Као тренер радио је у холандским клубовима Ден Хаг (1974–1976) и Фејенорд (1976–1978), у Шпанији у Сарагоси (1978–1979), Реал Мадриду (1979–1982) и Спортингу из Хихона (1983–1984), у Италији у Асколију (1985–1986), Сампдорији (1986–1992. и 1997–1998), Роми (1992–1993), Наполију (1994–1996) и Перуђи (1999), као и швајцарском Сервету (1996–1997). Са Војводином освојио титулу првака Југославије (1965/66), са Реал Мадридом био првак Шпаније, освајач Купа краља (1979/80) и финалиста Купа шампиона (1981), са Сампдоријом освојио првенство (1991) и два пута куп Италије (1988. и 1989), суперкуп Италије (1991) и Куп победника европских купова (1990). Селектор фудбалске репрезентације Југославије био је четири пута. Дебитовао је 1966. као члан селекторске комисије са А. Тирнанићем, Р. Митићем и Б. Станковићем, а репрезентација је у четири утакмице остварила две победе и исто толико пораза. У његовом првом самосталном мандату (1971–1973) „плави" су одиграли 27 утакмица уз 10 победа, 12 нерешених сусрета и 5 пораза; у другом (1999–2000) 15 утакмица (6 победа, 5 нерешених сусрета, 4 пораза). Селекторску каријеру завршио је 2001. када је заједно са И. Ћурковићем и Д. Савићевићем водио државни тим на 8 утакмица (4 победе, 2 нерешена сусрета, 2 пораза). Војводина је свој нови фудбалски центар у Ветернику 1996. назвала његовим именом. Добитник је Националног признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојковић, Клуб познатих у фудбалу Србије и Црне Горе (1903–2005), Бг 2005.

Душан Попов

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)