БРИКНЕР, Александер

БРИКНЕР, Александер (Brückner, Aleksander), слависта, лексикограф, историчар књижевности (Тарнопољ, Галиција, 29. I 1856 – Берлин, 24. V 1939). Гимназију завршио у Лавову, студије у Бечу код Ф. Миклошича и у Берлину код В. Јагића. Докторирао 1876. и хабилитирао 1878. у Бечу. Био је приватни доцент словенских језика и књижевности на Универзитету у Лавову (1878–1880). После Јагићевог одласка 1881. изабран је за ванредног професора Берлинског универзитета, где је држао Катедру словенске филологије до пензионисања 1924. Б. је последњи представник позитивистичке филологије. Писао је на немачком и пољском. Његови најзначајнији радови из области историје културе су Историја пољске културе (Dzieje kultury polskiej, 1–4, 1930–1946) и старопољска енциклопедија (Encyklopedia staropolska I–II, 1939). Написао је неколико историја пољске књижевности и једну руске, етимолошки речник пољског језика (Słownik etymologiczny języka polskiego, 1927). Објављивао је радове о словенској и балтичкој митологији. Проучавао је најстарије периоде пољске и словенске културе и открио је и издао најстарији познати рукопис на пољском Проповеди св. Крста (Kazania świętokrzyskie). Посветио је бројне полемичке студије делу Ћирила и Методија. У критици је био оштар (нпр. у приказу Даничићевих „Коријена с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику", Archiv für slavische Philologie, 1879, 3). Бавио се и питањима о Константину Михаиловићу из Островице и његовом делу Јаничареве успомене или Турска хроника. Био је члан Пољске академије, Императорске руске академије, Ученог друштва у Лавову и др. На предлог Стојана Новаковића изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (Академије философских наука) 1906.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА, 1906, 19; Ситнији списи Ђ. Даничића 1. Бг 1925; Т. Лер-Сплавињски, „Кратак преглед рада на проучавању пољског језика", ЈФ, 1933–34, 13; Zeitschrift für Slawistik, Bd., 1980, 25; Ђ. Живановић, Живот и дело Константина Михаиловића из Островице, Бг 2006.

Гордана Радојчић Костић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)