БРАЈИЋ, Влајко

БРАЈИЋ, Влајко, правник, универзитетски професор (Липово код Колашина, 10. V 1939 – Београд, 1. X 2004). На Правном факултету у Београду дипломирао (1962), магистрирао (1968) и докторирао (1971) с тезом „Проблеми запошљавања у условима технолошког прогреса са посебним освртом на делатност међународне организације рада" (Бг 1972). Боравио на усавршавању у Француској, Пољској, САД и Скандинавији. Две године био асистент на Вишој школи за кадрове социјалног осигурања у Београду, а потом прешао на Правни факултет на којем је провео остатак свог радног века као професор Радног права. Био продекан Правног факултета (1977–1979), директор Међународног универзитетског центра за друштвене науке Универзитета у Београду, судија Суда удруженог рада, председник Комисије за међународно радно право. Држао предавања у Сегедину, Познању, Вроцлаву, Лођу и Варшави. Гостовао као предавач у Италији (Месина и Катанија), Енглеској (Лондон) и Белгији (Лувен). Добитник је Ордена рада са златним венцем. Члан ЦАНУ.

ДЕЛА: Радно право, Бг 1980; „Labor Law and Labor Relations", у: International Encyclopedia for Labour Law and Industrial Relations, Kluwel–Deventer 1982.

ЛИТЕРАТУРА: Сто педесет година Правног факултета 1841–1991, Бг 1991.

Војислав Становчић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)