Прескочи до главног садржаја

БОШАН, Ђорђе

БОШАН, Ђорђе, физичар, универзитетски професор (Сента, 8. VI 1926 Ниш, 28. V 2010). Студије физике завршио на Природно-математичком факултету у Београду (1952), где је и докторирао 1976. с тезом „Проучавање физичких феномена приликом електричног пробоја у гасовима у цевима са металним електродама". Радио у РР (Радио и рендген) заводима (касније ЕИ) у Нишу као један од наших првих успешних физичара у индустрији (19531977). На Електронском факултету у Нишу радио од 1960. до пензионисања 1992, од 1977. као редовни професор. Предавао и на Грађевинском и Медицинском факултету. У РР заводима започео рад на развоју детекторa радиоактивног зрачења са GM-бројачима и констатовао кашњење електричног пробоја у односу на моменат примене напона у уређају за стабилизацију. Испитивањем тог кашњења бавио се практично до краја научне каријере, која је прекинута марта 1999. када је доживео саобраћајну несрећу у којој је теже повређен. Истраживао је кашњење у азоту (и M. M. Pejović, „Dependence of time of breakdown on electrode temperatures in nitrogen-filled diodes", J. Phys. D, 1979, 12, 1699; коаутор, „The influence of light from a nitrogen gas discharge lamp on the concentration of metastable species and on the time delay to electrical breakdown in nitrogen-filled diodes", J. Phys. D, 1998, 31, 1), племенитим гасовима (и M. M. Pejović, „Influence of electrode temperature on the metastable atom concentration in an argon-filled diode", J. Phys. D, 1981, 14, 693) и у SF6 (и V. Ž. Zlatić, B. J. Mijović, „The role of metastable states in the mutual influence of two discharges in sulphur hexafluoride", J. Phys. D, 1990, 23, 304). Мерено је време формирања пражњења од прикључења напона до постизања стационарне струје. Поред научног рада, посебно треба нагласити његов допринос развоју индустрије. Био је члан тима за пројектовање и изградњу Фабрике полупроводника у ЕИ. Бавио се вакуумском техником, примењујући знања из те области у фабрикама радио-цеви и полупроводника у ЕИ и у фабрикама керамичких кондензатора и сребрне пасте у Ђевђелији. Аутор је уџбеника Вакуумска техника (Ниш, I 1975; II 1981).

ИЗВОР: Архива Електронског факултета у Нишу.

Марко М. Поповић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)