БАЈИЋ, Јанко

БАЈИЋ, Јанко, трговац, племић (Блаце, Грчка, прва половина XVIII в. – Сремска Митровица, после 1802). Познат и по имену Јован, сматра се једним од најстаријих Бајића. Пореклом Цинцари, дошли су из Македоније и настанили се у Сремској Митровици (1768. или 1769). Њихов углед и утицај, као и велико стечено богатство у поседу над земљиштем, кућама, имовини у новцу и роби (стоци), као и заслугама у пружању помоћи у аустро-турском рату, допринели су стицању племићке титуле (1791. или 1792). Б. је имао интересовање за културна збивања, што се може видети из претплате на књиге из српске историје. Био је ожењен Роксандом Глигорић из Македоније с којом је имао синове Теодора, Косту – Диму, Дучу – Луку, Павла и Николу. Они су наставили интензивну трговину, углавном житарицама, свињама и другом стоком. Дучин син Стеван преселио се у Ђур, где се оженио Еуфросином Деметровић. Бајићи су живели и трговали и у Пожуну (Братислава), Бечу и Трнави. Помагали су и били ктитори православне цркве, а неки су сахрањени у старој цркви Сремске Митровице. Из породице Бајића и Хаџибајића чувене су личности барон Милош Бајић и Јелена – Илка Марковић, преудата за Јеврема Марковића, атентаторка на краља Милана.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ј. Поповић, О Цинцарима, Бг 1937; П. Маринковић, Великани: Знамените личности цинцарског порекла у историји Срба, Бг 2005.

Прибислав Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)