БАЈРАКТАРЕВИЋ, Фехим

БАЈРАКТАРЕВИЋ, Фехим, оријенталиста, универзитетски професор (Сарајево, 14. XI 1889 – Београд, 22. II 1970). Студирао оријенталне језике са словенском филологијом у Бечу, где је и докторирао (1918). Бавио се арабистиком, туркологијом и књижевном иранистиком. Основао је Катедру за оријенталистику у Београду (1926). У eвропским оријенталистичким круговима афирмисао се објављивањем критичког издања дела преисламског песника Абу Кабира La Lāmiyya d'Abū Kabīr al-Hudalî (1923) и Le Dīwān d'Abū Kabīr al-Hudalî (1927). Тематиком преисламске поезије бaвио се на оригиналан начин у раду „Пејзаж у старој арапској поезији" (1929). Вeзама арапске и српске поезије посвећен је рад „Слични стихови Лазе Костића и Џемила о љубави пре рођења" (1958–1959). Радови из књижевне иранистике заузимају централно место у опусу Б. Превод Рустема и Сухраба (Бг 1928), најпознатије епизоде из Фирдусијеве Шахнаме, врло високо је оцењен у европској оријенталистици. Уз превод је дата и обимна студија о персијској књижевности и самом епу. Круна вишедеценијског бављења Омером Хајамом је филолошки прецизан и у неким стиховима веома надахнут превод његових рубаија (катрена), рађен на основу релевантних рукописа (Бг 1964). О. Хајам, песник и научник, и његова поезија теме су и „хајамолошких студија": Фицџералд и Омер Хајам (1927), Један англосаксонски класик персијског порекла (1962), Хајјам код нас (1963) и Омер Хајјам – највећи светски песник катрена (1965). У антологији Из персијске поезије (Бг 1971) налазе се лирика четрдесетак песника класичног и посткласичног периода, као и XX в. Постхумно је издат Преглед историје персијске књижевности (Бг 1979). Компаратистичка оријентација Б. првенствено је била усмерена на систематско проучавање утицаја и веза европске и оријенталне литерарне баштине и задржала се на фактографској обради грађе. У оквиру оријенталистичке компаратистике драгоцени прилози су две обимне студије: Утицај Истока на Гетеа (1939), која исцрпно обрађује различите утицаје оријенталних књижевности, посебно персијске поезије и Хафиза, на настанак Гетеовог Западно-источног дивана и Насредин-хоџин проблем (1934). Међу радовима посвећеним турској књижевности, којом се Б. није много бавио, значајан је рад Победа народног језика и стиха у турској поезији (1954), у којем је представљен преломни тренутак у развоју новије турске литературе. Написао је и неколико десетина чланака за Enzyklopädie des Islam (Лајден 1932–1936), као и за стручне оријенталистичке часописе: Orientalistische Literaturzеitung (Берлин), Der Islam (Берлин), Bibliotheca Orientalis (Лајден), Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft (Визбаден) и Прилоге за оријенталну филологију (Сарајево).

ЛИТЕРАТУРА: И. Шоп, „Фехим Бајрактаревић као компаратиста", УИ, 1976, 1; А. Митровић, Научно дело Фехима Бајрактаревића, Бг 1996.

Анђелка Митровић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)