БЕЦИЋ, Владимир

БЕЦИЋ, Владимир, сликар (Славонски Брод, 1. VI 1886 – Загреб, 24. V 1954). Студије права и приватну сликарску школу М. К. Црнчића и Б. Чикоша уписао у Загребу 1904. Наредне године школовање наставио код Х. Книра у Минхену, а од 1906. на Академији код Л. Хертериха и Л. Хабермана. Сa J. Рачићем и M. Краљевићем везао се за идеје и концепт Хрватске школе. У Паризу се усавршавао на Академији „Гранд Шомије". Од 1913. у Београду водио сликарску школу са Ђ. Јовановићем. Први светски рат затекао га је као наставника цртања у Битољу. Као ратни сликар Шумадијске дивизије с војском се пробио до Скадра, а затим до Италије. На Солунски фронт отишао као дописник париског листа L'Illustration. У том периоду су настали бројни цртежи ратне тематике. Од 1923. био је наставник на Вишој школи за уметност и обрт (каснијој Академији) у Загребу, а од 1940. редовни професор. Са Љ. Бабићем и Ј. Мишом оснивач је Групе тројица (1929). Редовни члан ЈАЗУ. Био је један од главних представника сликара окупљених око Прољетног салона чијим делом доминира изразито пластичка доктрина сликања. Његов опус креће се од сезанизама (Аутопортрет, Класија) ка токовима тзв. нових реализама 20-их година XX в. (Мирјана, Вера и Мира). У тој стилској парадигми која се огледа у његовим блажујским пејзажима, портретима, мртвим природама и фигуралним композицијама остварене су све основне идеје стила Б.: наглашена волуминозност, боја у функцији обликовања, атмосфера и утисак отуђености. Крајем четврте деценије, као и већина његових савременика, окренуо се колоризму (Ракови, Портрет моје жене, Прољетни пејзаж). У послератном раздобљу није битније мењао сликарске постулате формиране у међуратном периоду.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Гамулин, Хрватско сликарство XX стољећа, I, Зг 1987; З. Тонковић, Владимир Бецић, Зг 1988.

Симона Чупић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)