БЛАГОЈЕВ КАМЕН

БЛАГОЈЕВ КАМЕН, рудник злата и волфрама. Ђорђе Вајферт је 1902. добио концесију Благојев Камен (насеље Нересница) на експлоатацију алувијалних лежишта злата из Великог Пека, насталих еродовањем рудних жица из стенске масе. Високи приходи омогућили су да се и на околним теренима почне са трагањем за рудом злата. Почетком 30-их година откривене су богате златоносне жице, те је 1933. отворен рудник волфрама и злата са подземном експлоатацијом и модерним постројењем за гравитацијску и флотацијску концентрацију златоносних сулфидних минерала и амалгамацију злата, капацитета 100 т на час. Првих година откопаване су богате рудне жице са преко 2.000 г злата и волфрамита по тони руде. Остварена је велика добит, за три године отплаћене су све инвестиције уложене у геолошка истраживања, отварање рудника и изградњу флотације, настављено је са улагањима у геолошка истраживања, откривене су нове, не тако богате рудне резерве. Због пораста трошкова откопавања и транспорта до флотације, велике разуђености пронађених рудних жица и пада садржаја корисних компонената у руди, рудник је 1966. затворен.

ЛИТЕРАТУРА: В. Симић, Историјски развој нашег рударства, Бг 1951; Д. Милић, Страни капитал у рударству Србије до 1918, Бг 1970; С. Јанковић и др., Лежишта и појаве злата у Србији: типови, металогенетске јединице и потенцијалност, Бг 1992.

Душан Салатић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)