БЕЛДИЧАНУ, Никоара

БЕЛДИЧАНУ, Никоара, историчар, османиста (Букурешт, 25. II 1920 – Грињи, Француска, 19. XII 1994). Докторирао 1943. на Филолошком факултету у Букурешту. Његов учитељ и узор био је историчар Никола Јорга. Радио као асистент на Институту за балканске студије у Букурешту (1945–1946), након чега је у Истанбулу специјализирао турске студије. Због неслагања са комунистичким режимом 1948. постао је политички емигрант. Године 1949. започео је студије на Школи за оријенталне језике на Сорбони. После доктората у Минхену код немачког оријенталисте Франца Бабингера, докторирао и код француског византолога Пола Лемерла 1963. („Contribution à l' étude des mines d' argent de Serbie, de Bosnie et de Macédoine au XVe siècle d' après des actes ottomans inédits"). Државни докторат из филолошких и хуманистичких наука стекао је на Сорбони 1973. Од 1955. до одласка у пензију 1986. радио у Националном центру за научна истраживања у Паризу. Предавао је на Сорбони (1965–1991) и био професор по позиву на Универзитету у Јашију (1991). Био је члан редакција часописа Revue des études islamiques (1968–1975) и Turcica (1975–1991). Као оријенталиста и османиста, изучавао је различите аспекте исламске културе, утицај османско-турске цивилизације на Балкану, односе између отоманског царства и румунских кнежевина. Проучавао је и историју институција и економску историју Турске, посебно на простору Балкана (рударство, монетарни систем, законодавство) у XV и XVI в. Влахе на Балкану у доба Османлија сврставао је у етничку категорију, занемарујући њихов друштвени положај (сточари). Учествовао је у писању Историје Османског царства (Париз 1989), у којој је објективно приказана његова историја. Заступао је тезу да је турски порески систем, који се темељио на разлици муслимана и немуслимана, био узрок што у првом периоду турске власти у српским земљама није било масовног прелажења из хришћанства у ислам.

ДЕЛА: и I. Beldiceanu-Steinherr, „Quatre actes de Mehmed II concernant les Valaques des Balkans slaves", Südost. F., 1965, 24; „Sur les Valaques des Balkan Slaves à l'époque ottomanе (1450‒1550)", RES, 1966, 24; Recherche sur la ville ottomanе au XVe siècle. Étude et actes, Paris 1973; Le Monde Ottoman des Balkans, 1402-1566, Londres 1976; Le timar dans l' Etat ottoman (début XIVe- début XVIe siècle), Wiesbaden 1980.

ЛИТЕРАТУРА: G. Veinstein, „In memoriam Nicoara Beldiceanu (1920–1994)", Turcica, 1995, 27.

Александар Растовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)