БУБАШВАБЕ

БУБАШВАБЕ, инсекти који припадају реду Blattodea и породици Blattidae са око 3.000 описаних врста. Једна су од најстаријих група инсеката на Земљи, а фосилни налази потичу из карбона. То су топлољубиви инсекти и најзаступљенији су у тропским областима. Тело им је овално и дорзо-вентрално јако спљоштено, најчешће су црне, тамносмеђе, смеђе или жуте, а тропске врсте могу бити и живљих боја. Глава је потпуно прекривена вратним штитом, пипци су чекињасти и јако дуги. Усни апарат је за грицкање. Многе врсте имају крила и могу да лете, али нису добри летачи. Претежно живе на чврстој подлози. Брзо и вешто трче, а пењу се и уз вертикалне површине. Женке полажу јаја у оотекама, које формирају у удубљењу на крају трбуха, после тога их одлажу на неко скривено место. Из оотеке се пиле примарне ларве које живе заједно с одраслима. Генерација је вишеструка. Поред топлоте, имају потребу за високом влагом и мрачним срединама јер су углавном активне ноћу. У умереној зони је присутан мали број врста из овог реда и оне углавном опстају само у насеобинама људи. По исхрани су омнивори јер једу све што је органског порекла. У шумама Србије се редовно срећу представници рода Ectobius (шумске б.), који се хране разним отпацима биљног порекла. Највеће проблеме задају синантропне врсте, као што су црна б. (Blatta orientalis), бубаруса или прус (Blatella germanica) и америчка б. (Periplaneta americana), која је унета у многе земље Европе, али још не и код нас. Поменуте врсте живе у подрумима и домаћинствима, где су преко дана скривене на мрачним местима, а ноћу излазе у потрази за храном. У становима једу све и крећу се свуда. Нарочито је опасно то што бораве по ђубриштима и око канализационих сливника, а потом, крећући се по посуђу и храни, преносе узрочнике разних цревних инфекција. Поред наведених врста често се у лабораторијама због различитих испитивања гаји велика тропска б. Blaberus craniifer која у распону крила има око 10 цм.

ЛИТЕРАТУРА: П. Вукасовић (ур.), Штеточине у биљној производњи. II (специјални део), Бг 1967; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, Посебна ентомологија, I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)