БЛИТВА

БЛИТВА (Beta vulgaris), манголд, лисната цвекла, једногодишње баштенско, лиснато поврће из породице Chenopodiaceaе, с укусним зеленим, жуто-зеленим, бледољубичастим глатким или набораним листовима изражене нерватуре и меснатим лисним дршкама, беле, жуте или љубичасте боје. Листови и лисне дршке користе се као салата или вариво, обарени или као спанаћ. Поред угљених хидрата и протеина, блитва је значајна због садржаја бета каротена (просечно у лискама има 45 мг%,) затим витамина Ц и минералних материја, посебно фосфора и гвожђа. При преобилном ђубрењу азотом накупља веће количине штетног нитрата и нитрита, посебно у лисним дршкама. Б. треба гајити после поврћа које се ђубри стајњаком, без минералног ђубрива или са њим до 40 кг/ха НПК. Она развија дубок коренов систем, скраћено стабло и розету листова на лисним дршкама дужине и до 25 цм. Цветови су ситни, 2–6 у пазуху листова, плод је клупко са 2–3 семена. Веома је прилагодљива климатским условима. У Србији се гаји најчешће директном сетвом семена али и из расада старости 40–50 дана, на растојање редова од 30–50 цм и у реду до 30 цм. При густом склопу, проређује се у фази два до три листа и целе биљке се у везицама пласирају на тржиште. Гаји се као пролећни усев сетвом/садњом од краја марта до јуна и бере се за око 60 дана од сетве, односно 30 дана после садње и као јесењи, зимски усев, са сетвом у августу и септембру. У току вегетације врше се култивирање док биљке не затворе редове, редовно заливање а при појави болести биљке се ваде. Увек их треба гајити у плодореду даље од цвекле, репе. Листови се ручно беру, одсецају, 3–5 пута и то спољни листови, да би млади, унутрашњи листови розете даље расли. Берба траје 2–5 месеци, зависно од времена сетве/садње и климатских услова. Са већих површина берба је једнократна, комбајном за спанаћ. Принос блитве се креће од 10 до 60 кг/ на 10 м², зависно од услова производње и времена бербе. У јесен, пре јачих мразева могу се вадити биљке и уз одсецање дела корена и листова саде се густо једна до друге у пластеник. Уз заштиту од ниских температура и повремено заливање, листови блитве се за 1–3 месеца (зависно од температуре у пластенику) поново развијају и користе као салата.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Лазић, Башта зелена целе године, Н. Сад 2007.

Андреа Субашић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)