БРАНИСЛАВ

БРАНИСЛАВ, ризничар Бранковића (?–?). Помиње се у служби Бранковића на самом почетку XV в., али се не зна када је дошао на тај положај. Вероватно је поникао из круга властеле Вука Бранковића под којим је имао такође неко звање. У изворима се први пут помиње у јануару и марту 1401. када је у својству представника госпође Маре Бранковић и њених синова Гргура, Ђурђа и Лазара дошао у Дубровник заједно с дијаком Добровојем са задатком да преузме део поклада. Он се састојао од сребрних и златних предмета које је оставио на чување још Вук Бранковић. Њих двојица су поново боравила у Дубровнику 8. II 1402. када су подигли остатак поклада од 790 л сребра и два златна предмета тежине 9 л и 3 унче. У белешкама Дубровачког архива помиње се у вези с тим све до 1405. Некако у исто време ризничар Б. је с овлашћењем подигао сребро и у Котору, које је такође оставио на чување још Вук Бранковић. У тестаменту једног Дубровчанина из 1410. помиње се као његов дужник челник Б. који би могао бити иста личност која је у међувремену добила нову титулу.

ИЗВОРИ: К. Јиречек, „Споменици српски", Споменик СКА, 1890, 11; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I–1, Бг 1929; С. Ћирковић, Р. Ћук, А. Веселиновић, „Србија у дубровачким тестаментима XV века", Мешовита грађа, 2004, 22.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1952; Историја српског народа, II, Бг 1994; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; А. Веселиновић, Држава српских деспота, Бг 2006.

Андрија Веселиновић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)