БОЂАНИ

БОЂАНИ, село у југозападном делу Бачке, у општини Бач. Саграђено је на западној периферији дунавске алувијалне терасе, према инундационој равни широкој око 5 км. До села води слепи пут дуг 13 км, који га повезује с општинским центром. Село је настало уз ивицу терасе која надвисује околне терене за око 3 м. У том делу је центар насеља са црквом и задружним домом. Први помен о њему је из 1525. После I светског рата мелиорисани су околни ритови, на којима је изграђен већи број салаша. Село се највише ширило после II светског рата и после поплава из 1965, када су се многи становници салаша преселили на више терене. До 1961. број становника на овом подручју порастао је на 2.533, али су исељавања утицала на смањење популације. У селу је 2002. живело 1.113 становника, од којих 52,7% Срба и 15,5% Хрвата. Пољопривредним занимањима бави се 69,4% активног становништва. На северној периферији Б. налази се истоимени православни манастир.

Слободан Ћурчић

Ктитор првобитног храма посвећеног Ваведењу (1478) био је српски трговац из Далмације, Богдан, по којем је манастир и добио име. После више узастопних разарања и подизања (1578, 1705) манастир је 1722. трошком сегединског трговца Михаила Темишварлије четврти пут добио цркву, саграђену од печене опеке, у облику једнобродне грађевине с полукружном олтарском и правоугаоним бочним апсидама. Изнад пресека главног и попречног простора диже се округло кубе које због масивности подупиру четири ступца. Звоник са западне стране накнадно је дограђен, а крајем XVIII в. забати повише бочних апсида добијају барокизоване елементе, као и крила отворених делова тространих конака. Олтарска преграда нема висину будућих високих српских иконостаса, али њен дуборез поприма барокне облике, нарочито касније изведене царске и бочне двери које је у другој половини XVIII в. осликао Василије молер. Главни иконописац 1745--1748. био је Украјинац Јов Василијевич, придворни сликар патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте. Бођанске зидне слике у стилу раног српског барока извео је Христофор Жефаровић 1737. Технику зидне декорације савладао је још на Светој Гори и у северној Грчкој, а за предлошке је узимао западноевропске и руске илустроване библије. По натуралистичким детаљима највише се истичу сцене из циклуса Стварања света на потрбушју лукова у наосу. По новом односу према перспективи, сликању предела и нагог људског тела, бођански живопис припада првим успешним покушајима да се у српском зидном сликарству постигне спој традиционалних иконографских и стилских обележја с примесама нове, барокно схваћене слике.

Миодраг Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: Л. Мирковић, И. Здравковић, Манастир Бођани, Бг 1952; П. Васић, „Сликари иконостаса манастира Бођана и Крушедола", Старинар, 1961, XII; Д. Медаковић, Српски сликари XVIII–XIX века, Н. Сад 1968; Ж. Богдановић, Општина Бач, Н. Сад 1985; О. Милановић Јовић, Уметност у Бачкој у XVIII и првој половини XIX века. Архитектура, Н. Сад 1988; М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Н. Сад 1996; Л. Шелмић, Српско зидно сликарство XVIII века, Н. Сад 2004; Љ. Стошић, Српска уметност 1690–1740, Бг 2006; С. Ћурчић, Насеља Бачке – географске карактеристике, Н. Сад 2007; Љ. Стошић, Манастир Бођани, Н. Сад 2011.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)