БАЏОВИЋ, Деспот

БАЏОВИЋ, Деспот, учитељ, национални радник (Крушево, Битољски округ, 1850 – Владичин Хан, 30. XI 1932). После завршене Београдске богословије 1872. вратио се у Крушево, где је 1873. покренуо српску школу, у којој је радио као учитељ. Школа је затворена на почетку Српско-турског рата 1876. и он прелази у Србију на позив Милоша Милојевића. Борио се као добровољац у оба српско-турска рата и био командир чете у Моравско-добричком устаничком кору. Био је члан Одбора за ослобођење Старе Србије и Македоније, који су чинили дечански архимандрит Сава и по два представника из Старе Србије и Македоније. Апеловао је на српску владу и руског цара да се заузму за побољшање положаја српског народа под турском влашћу. У мају 1878, у доба потписивања Санстефанског мира, објавио је пропагандну брошуру Којој словенској грани припадају Словени у Горњој Албанији и Македонији (Бг 1878). На Берлинском конгресу био је делегат народа Битољског округа, са задатком да се залаже за уједињење Македоније са Кнежевином Србијом. Исте године издао је Буквар за македонско-српске школе, као одговор на ширење бугаризације у Македонији. У државној служби Србије радио је као писар и срески начелник 2. класе у Врању и Пчињском округу, при чему је остао у блиској вези са сународницима у Македонији. Председник Просветног одбора за училишта и цркве у Старој Србији са седиштем у Врању постао је 1880. Као председавајући на Збору Србо-Македонаца и Старосрбијанаца одржаном 23. II 1885. у Београду, залагао се да српска влада заузме одлучан став у одбрану Срба у Македонији и Старој Србији. Од српског Намесништва и Јована Ристића тражио је 1889. дозволу да окупи доборовољце и пошаље их у Македонију, али му то влада није одобрила. Национални и политички рад наставио на пропагандном пољу као сарадник у листовима Исток, Маћедонија и Српска застава. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила у периоду 1876–1918. Одликован је Таковским крстом III степена, Златном и Сребрном медаљом за храброст и другим одликовањима.

ДЕЛА: Искрена реч Србо-Македонцима, Бг 1885; Маћедонско питање, Бг 1893.

ЛИТЕРАТУРА: И. Иванић, „Српске манастирске, сеоске и варошке школе у Турској", ГНЧ, 1913, 32, 1914, 33; К. Џамбазовски, Културно-општаственисте врски, Скопље 1960.

Биљана Вучетић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)