БОРИСАВЉЕВИЋ, Александар С.
БОРИСАВЉЕВИЋ, Александар С., економиста, дипломата, универзитетски професор (Топчидер, Београд, 7. I 1858 – Београд, 30. IX 1913). По завршеном Правном факултету у Београду (1879) радио кратко време као писар у Окружном суду у Пожаревцу, Из области економско-финансијских наука усавршавао се у Француској и Немачкој. На почетку каријере радио у дипломатској служби. За професора науке о финансијама и статистике на ПФ Велике школе изабран је 1891. Био је и старешина Факултета у периоду 1899–1903. Дисциплине које је предавао поставио је на висок теоријски и стручни ниво. Поред наставничког рада, кратко време је био и министар финансија у влади Јована Авакумовића (1903), а каријеру је завршио као државни саветник. Активно учествовао у јавном животу земље и био један од оснивача Друштва за економску и социјалну политику (1910). Припадао је најстаријој генерацији економско-финансијских стручњака Србије. Био је присталица немачке историјске школе националне економије, заступао начело буџетске равнотеже и тражио јасно одређивање положаја и функција Народне банке. Бавио се и теоријом пореза, залажући се за једноставан систем опорезивања, тј. за два облика пореза (на доходак и на имовину) и био присталица државних зајмова. Детаљно је обрадио питање банака и кредита, као и низ других значајних питања политичке економије. Поред књига објавио и већи број чланака у часописима и дневним новинама (Цариник, Трговински гласник, Архив за правне и друштвене науке, Тежак, Правник, Српске новине и др.), а с немачког превео књигу Рудолфа фон Јеринга Циљ у праву (Бг, 1, 1894; 2, 1895).
ДЕЛА: Наука о финансијама, предавања Алек. Борисављевића, Бг б. г.; О царини, Бг 1885; О банкама, њиховим операцијама и њиховој политици, Бг 1887; О финансијској политици, приступно предавање, Бг 1893; Обезбеђење накнада за штету од града, Бг 1990.
ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Бг 1980; Л. Пејић, Развој економске мисли у југословенским земљама до Првог и у Југославији између два светска рата, Бг 1986; Љ. Кандић, Ј. Даниловић, Историја Правног факултета 1808–1905, I, Бг 1997; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду:1905–1941, II, Бг 2002.
Светлана Мирчов
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)