БОЖИЋ

БОЖИЋ, војсковођа Стефана Душана (?, крај XIII в. или почетак XIV в. – ?, после 1343). У изворима га помиње само византијски цар писац Јован Кантакузин у свом историјском делу када описује године грађанског рата у Византији. На измаку пролећа 1343, у време захлађења односа краља Душана и Кантакузина, али када раскид још није избио на површину, Б. се с неким Стефаном и одредом српске војске налазио у долини реке Вардара. Они су нападали Кантакузина и његове војнике који је требало да пређу реку због наиласка снажне војске Алексија Апокавка, Кантакузиновог противника у грађанском рату. Ипак, византијски претендент је Вардар прешао на другом месту и успео да избегне опасност. У жељи да јавно не квари односе с Душаном, Кантакузин је владару Срба вратио немачке најамнике који су били код њега. Српски краљ је узвратио сличном мером – Кантакузину је послао заповеднике Б. и Стефана да одговарају за своје наводне самовољне поступке. Кантакузин се показао великодушним, па је обојици опростио и пустио их. Ово је једини помен Б. у изворима, али је његово име потврђено и код једног становника дечанског властелинства из 1330.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Флоринский, Южные славяне и Византия во второй четверти XIV века, II, Санкт-Петербург 1882.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)