БЛАВОР

БЛАВОР (Pseudopus apodus), гуштер из породице безногих гуштера Anguidae. Највећи је и најробуснији гуштер Европе, који у екстремним случајевима може бити дуг и 1,4 м. Премда је змијолик, од змија се јасно разликује покретним очним капцима, присуством ушних отвора и бројним крљуштима са трбушне стране. Такође, с обе стране тела простире се уздужно удубљење, уз чији се задњи крај у висини аналног отвора уочавају рудименти задњих ногу. Тело је најчешће смеђе или смеђежуте боје. Широко је распрострањен од југа и истока Балканског полуострва, преко Мале Азије, Кавказа и делова Ирака и Ирана до Киргистана. Не пребива у Србији, али је чест у суседним приморским крајевима, нарочито у Црној Гори и Херцеговини, посебно око камених међа, у запуштеним баштама и близини кућа. Због вековних миграција и развоја туризма веома је познат и код Срба у Србији и саставни је део њихове етнографије и митологије. Спада у добре и пожељне суседе. Најчешће веровање је да убије осам змија, а да тек девета убија њега. Претежно се храни пужевима и другим бескичмењацима, али не преза ни од лова мањих кичмењака, укључујући мишеве и змије. Вероватно због тога и постоји народна изрека: „Пишка змија кад је б. вија". Иако безбедан од људи и заштићен европским конвенцијама, много страда од аутомобила на путевима, на које излази ради сунчања, грејања после киша и сакупљања прегажених животиња.

ИЗВОР: В. С. Караџић, Српски рјечник истумачен њемачким и латинскијем ријечима, Бг 1898.

ЛИТЕРАТУРА: М. Хирц, Рјечник народних зоологичких термина. Књига прва. Двоживци (Amphibia) и гмазови (Reptilia), Зг 1928; М. Радовановић, Водоземци и гмизавци наше земље, Бг 1951.

Георг Џукић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)