БОЈЕ и ЛАКОВИ

БОЈЕ и ЛАКОВИ, премазна или прекривна средства, која, нанета у танком слоју на подлогу, стварају чврсту превлаку (премаз, филм), мењајући својства површине подлоге: боју, сјај, отпорност према хемикалијама и хабању. Својим заштитним деловањем спречавају губитке који би настали због штетног утицаја околине на металне, дрвене, грађевинске и друге површине. Користе се и у декоративне сврхе и за посебно означавање. На значај боја и лакова указује чињеница да ова индустрија по вредности производње заузима друго место у хемијској индустрији, иза индустрије прераде нафте. Садрже више компонената. Испарљиви састојци су растварачи и разређивачи, а неиспарљиви везива, пигменти, пуниоци и адитиви. Лакови, провидна премазна средства, садрже везиво, раствараче и адитиве, а по додатку пигмената и пунилаца добија се непровидно премазно средство или боја. Најважнија компонента б. и л. је везиво (уобичајен назив смола), које ствара превлаку и одређује примену и употребну вредност створеног филма. Везива су материје велике молске масе (→ полимери) или реактивна једињења мале молске масе, која полимеризују при очвршћавању премаза. Значај везива природног порекла (биљна уља и природне смоле: колофонијум, шелак, копали, асфалти) опао је после II светског рата. Савремена везива су синтетског порекла и обухватају велики број полимера различите структуре и својстава. Пигменти, нерастворне органске или неорганске материје, суспендовани у везиву дају премазима обојеност. Избор и количина утичу на заштитна својства премаза. Пуниоци, неорганске материје различитог хемијског састава, замeњују део скупих пигмената. Растварачима се подешава густина б. и л. ради лакшег руковања и наношења. Смањење количине растварача, пожељно из економских и еколошких разлога, може да се постигне употребом водорастворних и водоразредивих везива, чији значај је у порасту, течним премазима без растварача и прекривним средствима у праху. Адитиви се уносе у малим количинама, а најзначајнији су омекшивачи, антиоксиданси и сикативи-сушиоци. Лакови се користе када се жели да структура подлоге остане видљива или као први и/или последњи слој премаза. Боје се наносе у дебљем слоју и боље штите подлогу.

Производе се од сировина и полупроизвода коришћењем рецептура о потребним количинама и поступцима, уз примену уређаја за млевење, мешање, хомогенизовање, растварање, топљење, дисперговање, цеђење, сејање, центрифугирање. Почеци производње б. и л. у Србији везани су за занатство – молерски еснаф основан је 1873. „Прву српску краљевску фабрику боја, фирнајза и лакова" основао је у Смедереву 1895. Димитрије М. Ђорић, па се ова година сматра почетком индустријске производње б. и л. Између два светска рата отвара се више фабрика, а производе се пигменти, уљане б. и л., штампарске и сликарске боје, на бази увозних сировина. После II светског рата обновом, реконструкцијом и интеграцијом постојећих и изградњом нових фабрика производња је повећана и модернизована и проширен је асортиман производа. Инсталирани капацитети за синтезу везива могли би да обезбеде годишњу производњу од око 17 кг премазних средстава по становнику, што би Србију прближило развијеним земљама света.

ЛИТЕРАТУРА: Хемија и хемијска индустрија у Србији: историјска грађа, Бг 1997.

Душанка Петровић Ђаков

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)