БРАЈАН

БРАЈАН, великаш, намесник цара Душана (?, почетак XIV в – ?, после 1350). Византијски цар писац Јован Кантакузин помиње га као Душановог намесника у граду Амфипољу (Хрисопољу) на обали Егејског мора. Када је у лето 1350. кретао у офанзиву, у којој је Србима преотео неке градове (Верија, Воден) и донекле ослабио њихов положај у Македонији, Кантакузин се тајно састао са Б. (Μπραϊάνης). Познавао га је од боравка у Србији (1342), а овога пута српски намесник је изразио спремност да говори са својим пријатељима који би, као и он, цару могли бити од користи. Овај податак казује да су међу Душановом властелом у најјужнијим деловима српске државе постојали и они који су били спремни да га напусте и приђу византијском цару. У историографији Б. је поистовећиван с Брајаном Петром, жупаном који је с моделом цркве и члановима породице представљен у Белој цркви каранској код Ужица (1340–1342). Мада је подупиру титула жупана и хронологија, ова идентификација остаје несигурна.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; Историја српског народа, I, Бг 1981.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)