БОЦАРИЋ, Сава

БОЦАРИЋ, Сава, вајар, сликар, карикатуриста (Београд, 24. V 1896 – Каракас, Венецуела, 1965). Одрастајући у уметничкој породици, прве поуке о сликарству добио од оца, сликара Анастаса Боцарића (1864–1944), који је једно време у свом атељеу држао сликарску и вајарску школу. Пред I светски рат почео да студира друштвене науке у Италији, а за време рата радио у посланству Србије у Риму и Атини. Пошто се упознао с Иваном Мештровићем и кратко учио вајарство код њега, наставио са школовањем у Риму, Фиренци, Напуљу (код Пелегринија), Милану, Прагу и Паризу (Школа лепих уметности, Атеље „Кормон"). Из Београда се 1922. преселио у Лондон, а 1941. у Каракас. Самостално излагао у Лондону 1926 („The Fine Art Gallery") бисте 18 угледних личности из енглеског друштва, 1929 („The French Gallery") и 1938, као и 1930. у Њујорку. Највећи део његовог уметничког опуса чине портрети (цар Хаиле Селасије, Бернард Шо, Томас Харди, Џејмс Џојс, Х. Џ. Велс, Олдос Хаксли, Џон Голсворти). Код сваке личности истицао је мисао или осећања а не оно што је пролазно и материјално. Дела су му стилски разнородна, од скулптура чистих, сведених површина до радова као што је Портрет Чеде Мијатовића из 1931, за сада једино његово вајарско остварење познато у овдашњој средини, код којег је карактер дочаран експресионистичком изражајношћу. У Фијатовој збирци у Самошу чувају се два портрета, цртеж и пастел. Био је познат и као карикатуриста. Током 1924. за Ивнинг стандард је урадио 40 карикатура истакнутих личности, а 1930. је публикована луксузна мапа с његовим радовима (25 Caricaturеs by Sava). У литератури се помиње да је о њему у Енглеској снимљен филм под називом Чувени скулптор Сава Боцарић.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Илић, „Српски вајар постаје славан у Енглеској", Време, Бг, 14. III 1929.

Вера Грујић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)