БРАУН, Максимилијан

БРАУН, Максимилијан (Braun, Maximilian), слависта, историчар и теоретичар народне књижевности, универзитетски професор (Петроград, Русија, 6. II 1903 – Гетинген, Немачка, 17. VII 1984). Од 1926. студирао славистику, а 1930. докторирао радом из области руског језика („Das Kollektiv und das Plurale tantum im Russischen"). Исте године започиње и његово бављење југославистичким и балканолошким темама. У Лајпцигу 1934. објављује хабилитациони рад о западноевропском утицају на књижевно стваралаштво Словена муслимана у Босни и Херцеговини (Die Anfänge der Europäisierung im Kunstschrifttum der moslimischen Slaven in Bosnien und Herzegowina), на основу којег је 1936. изабран за доцента. Од 1949. редовни професор за словенску филологију на Универизитету у Гетингену, важном центру немачке славистике, на којем је радио до превременог пензионисања 1968. и чијем је угледу знатно допринео. Залагао се за културно-историјски концепт по којем је задатак славистике, поред изучавања језика и књижевности, бављење историјским и културним проблемима. Иако се бавио превасходно русистиком, веома су значајни његови радови из јужне славистике и балканологије. Писао о етногенези балканских Словена (Das Werden der balkanslawischen Völker, Гетинген 1941) и њиховој борби против Турака (Türkenherrschaft und Türkenkampf bei den Balkanslawen, Лајпциг 1940; Die Slawen auf dem Balkan. Bis zu Befreiung von der türkischen Herrschaft, Лајпциг 1941). Посебну пажњу поклонио српскохрватској народној епици и објавио низ радова о њеним обележјима, фонду тема, баладама и односу историјског и епског у предању о Косову, о утицају друштвеног амбијента. Синтезу ових изучавања дао је у књизи Das serbokroatische Heldenlied (Гетинген 1961), у којој пише о историјско-друштвеном амбијенту у којем настају јуначке песме, о процесима идеолошког хиперболисања и патријархалним херојским идеалима, те даје класификацију народних епских песама на основу теме и њој одговарајуће схеме радње. Изабран за члана САНУ 1971.

ДЕЛА: Die serbokroatische Volksepik, Euphorion 1933; „Kosovo". Die Schlacht auf dem Amselfelde in geschichtlicher und epischer Überlieferung, Leipzig 1937.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Бекић, „Слависта Максимилијан Браун и његов допринос изучавању наше народне књижевности", у: М. Браун, Српскохрватска јуначка песма, Бг – Н. Сад 2004.

Марија Клеут

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)