БЕЛА ПАЛАНКА

БЕЛА ПАЛАНКА, град у централном делу долине Нишаве, на речној тераси висине 290 м, окружен Белопаланачком котлином (462,1 км²) испод Суве планине. Центар општине површине 517 км² са 46 насеља са 14.381 становником (2002). Кроз град протиче река Врело, лева притока Нишаве, пролазе пут и железничка пруга Ниш (43 км) – Пирот (30 км) – Софија, укрштајући се са попречним локалним путевима. Насеље има дугу традицију, која се може пратити још из античких времена (римски град Ремесијана из III в.). У средњовековној Србији у XI в. назива се Извор (по снажном крашком врелу које избија у градском парку), а током турске окупације Ак Паланка и Муса-пашина Паланка, Мехмед-пашина Паланка, Мустаф-пашина Паланка. Етнички састав становништва се кроз историју мењао са сталним преовладавањем српског живља. Статус среског места добила је 1879, када и поштанску и телеграфску станицу, а статус варошице 1885. Железничку станицу на прузи Ниш–Пирот добила је 1887. Варошица је 1921. имала 529 домова са 1.993 становника, а 2002. 8.626 житеља, од којих 86,8% Срба и 11,8% Рома. У индустрији је радило 44,5%, а у пољопривреди 4,6% активног становништва. Град има пет физиономски карактеристичних делова: Варош, Стара варош мала, Нова мала, Долска мала и Бојчина бара. У граду се налазе православна црква, све општинске административне службе, пошта, основна школа, гимназија, библиотека, дом здравља и апотека, као и фабрике за производњу текстилних машина, обуће и дрвна индустрија.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

Србољуб Ђ. Стаменковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)