БУКОВО

БУКОВО, манастир код Неготина са храмом посвећеним Св. Николи. Забуну о ктитору уносе имена Стефан (краљ Милутин) и поп Никодим (Грчић). По једном предању Б. је задужбина краља Милутина с почетка XIV в., а према другом ктитор је био Св. Никодим. О старијем пореклу сведочи триконхална, тролисна основа цркве, али без куполе. После рушења 1813. манастир је обновљен 1837, а црква проширена припратом 1877. У олтарској апсиди сачувани су фрагменти живописа из времена игумана Михаила Дечанца (1684). Ново зидно сликарство извео је 1902. Милисав Марковић према нацртима Стевана Тодоровића. У манастиру је у XVIII в. радила нижа Богословија, а 1891. ту је отворена Винодељско-воћарска школа која се сматра претходницом прве српске Пољопривредне школе. Највећи процват доживљава у међуратном периоду када се уз манастир подиже низ грађевина, виногради, воћњаци, повртњак, ботаничка башта, парк и цвећњаци. Подрум буковске школе отворен је 1890. и данас је познат по производњи врхунског вина од аутохтоних крајинских сорти багрине и црне тамњанике. Приликом прославе 120-годишњице рада у мају 2011, држава је обећала помоћ за обнову традиције школовања за виноградарство и воћарство. Крајем XIX в. у манастиру Б. је Светолик Ранковић написао Порушене идеале. Ђак школе у Б. био је и књижевник Добрица Ћосић који је ту 1939/40. постао председник литерарне дружине „Освит". Уочи Балканских ратова, у манастиру Б. је од 5. до 8. V 1912. одржан састанак Балканског савеза и потписана Српско-бугарска војна конвенција за борбу против Турака; српску делегацију предводио је војвода Р. Путник а бугарску генерал Фичев.

ЛИТЕРАТУРА: У. Рајчевић, „Милисав Маринковић", Гласник СПЦ, 1987, 9; Енциклопедија православља, 1, Бг 2002; Стеван Тодоровић 1832–1925, Бг 2002.

Миодраг Јовановић; Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)