БУГАРСКИ, Ранко

БУГАРСКИ, Ранко, лингвиста, универзитетски професор (Сарајево, 1. I 1933). Школовање завршио у Сарајеву, где је и дипломирао 1957. на Германској групи језика Филозофског факултета (енглески и немачки језик и књижевност). Професор енглеског језика у Заводу за учење страних језика у Сарајеву био је 1958–1961. Од 1961. радио на Филолошком факултету у Београду као асистент. Докторску дисертацију (у којој се види тематска и методолошка најава когнитивне лингвистике, знатно пре званичног настанка овог данас у свету веома актуелног истраживачког правца) одбранио је 1969. Доцент је постао 1970, ванредни професор енглеског језика 1974, а редовни 1980. Од 1988. редовни је професор и опште лингвистике. Био је управник Катедре за англистику (1981–1983), саоснивач и први управник Катедре за општу лингвистику (1991–1998), председник Савета Фил. ф. (1980–1981) и члан Савета Универзитета у Београду (1997–1998). Студентима англистике предавао синтаксу енглеског језика и друге граматичке дисциплине, као и увод у енглеску лингвистику и теорију превођења. Студентима опште лингвистике предавао социолингвистику, а на постдипломским студијама водио наставу из опште лингвистике и социолингвистике. Био је стипендиста Британског фонда за југословенске стипендисте (1962/63) на Лондонском универзитету, као и Фордове фондације (1966/67) на Универзитету Колумбија у Њујорку. Међу његовим професорима били су Рандолф Кверк, Јуриел Вајнрајх и Вилијам Лабов. Као Фулбрајтов предавач у САД 1969/70. предавао општу лингвистику и историју лингвистике на Универзитету североисточног Илиноја у Чикагу, а српскохрватски језик – уз сарадњу на научним пројектима – на Чикашком универзитету. Држао курсеве постдипломцима у Сарајеву и Новом Саду, а појединачна предавања по позиву, из разних области лингвистике, на скоро свим универзитетима СФРЈ и на преко 30 иностраних (Лондон, Оксфорд, Париз-Сорбона, Лајден, Беч, Минхен, Краков, Барселона, Њујорк-Колумбија, Калифорнија-Беркли, Чикаго, Корнел, Сиднеј, Мелбурн итд.). Академски организатор научних конференција на Лондонском универзитету и уредник књига потеклих са њих (R. Bugarski, C. Hawkesworth, eds.: Language Planning in Yugoslavia, Columbus OH 1992; Language in the Former Yugoslav Lands, Bloomington IN 2004).

Објавио 19 књига (већином у по више издања, коришћених и на постдипломским студијама широм Србије и бивше СФРЈ) и преко 400 радова из области структуре енглеског језика, контрастивне граматике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике, историје лингвистике, теорије превођења, статуса српскохрватског језика, српског жаргона и др. Радови су му штампани у многим земљама и на више језика (у часописима Lingua, Journal of Linguistics, General Linguistics, Studia Linguistica, Folia Linguistica, Acta Linguistica Hafniensia, Language in Society, Papers of the Chicago Linguistic Society, International Journal of the Sociology of Language, Sociolinguistica, Die Welt der Slaven, Revue des Études Slaves итд., и као реферати у конгресним актима, поглавља у књигама и др.). Често су превођени, приказивани и цитирани у референтној домаћој и иностраној литератури. Уредио већи број књига и тематских бројева часописа, повремено и као преводилац, па је југословенској стручној јавности представио неке истакнуте лингвисте (Н. Чомски, Е. Сапир, Б. Л. Ворф) и актуелне дисциплине (трансформационо-генеративна граматика, социолингвистика, психолингвистика), истовремено упознајући лингвистички свет са језичком ситуацијом и језичком политиком у СФРЈ и њеним наследницама. Био члан уређивачких или саветодавних одбора више домаћих и међународних публикација (часописи Historiographia Linguistica и Multilingua, серија књига Studies in the History of Linguistics и др.). Бавио се и библиографским и енциклопедијским радом. Готово све његове књиге објављене су у Београду (првих 12 окупљене у едицији Сабраних дела, 1996–1997): Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику (1969, докторска дисертација), Језик и лингвистика (1972), Лингвистика о човеку (1975), Језик у друштву (1986), Лингвистика у примени (1986), Увод у општу лингвистику (1989), Ка јединству лингвистике (1997), Језик у контексту (1997), Језици (Н. Сад 1993), Писмо (Н. Сад 1996), Језик од мира до рата (1994), Језик у друштвеној кризи (1997); потом још Лица језика: Социолингвитичке теме (2001), Нова лица језика: Социолингвистичке теме (2002), Жаргон: Лингвистичка студија (2003), Језик и култура (2005), Европа у језику (2009), Селективна социолингвистичка библиографија СФРЈ/СРЈ-СЦГ/Србија, 1967–2007 (2009), Језик и идентитет (2010). Књиге често садрже и српске верзије радова објављених на енглеском, немачком, француском и другим језицима у иностранству.

Саоснивач је и први председник Савеза друштава за примењену лингвистику Југославије (1976–1978), председник Друштва за примењену лингвистику Србије (1978–1980, почасни председник од 2003), потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику (Association Internationale de Linguistique Appliquée, 1981–1984), председник Европског лингвистичког друштва (Societas Linguistica Europaea, 1999–2000) и др. Члан је Европске академије наука и уметности (Academia Scientiarum et Artium Europaea, Салцбург), дописни члан Центра за истраживање вишејезичности (Брисел), дописник Европског годишњака за социолингвистику (Тибинген), експерт Савета Европе за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима (Стразбур), почасни председник Уније говорника енглеског језика (English-Speaking Union) за Србију, стални члан сарадник Матице српске итд. У његову част штампана су два зборника радова: један интернационални и други који су му посветили његови ученици.

ЛИТЕРАТУРА: O. Mišeska Tomić, M. Radovanović (ур.), History and Perspectives of Language Study: Papers in Honor of Ranko Bugarski, Amsterdam–Philadelphia 2000; Д. Кликовац, К. Расулић (ур.), Језик, друштво, сазнање: Професору Ранку Бугарском од његових студената, Бг 2003; К. Расулић, И. Трбојевић (ур.), Катедра за англистику: 75 година рада, 1929–2004, Бг 2004; Р. Бугарски, Библиографија уз Сабрана дела, 7. изд., Бг 2010.

Милорад Радовановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)