БУКВАРЦИ

БУКВАРЦИ, назив за ученике почетнике, односно ученике првог разреда основне школе у Србији крајем XVIII и почетком XIX в. Ученици другог, односно трећег разреда називани су „часловци" и „псалтирци". Основни садржаји учења налазили су се у Буквару и црквеним књигама које су се звале Часловац и Псалтир. Пошто у то време још увек није био уређен систем разредно-предметно-часовне наставе, ученици су добијали назив према ономе што су учили и из чега су учили, у овом случају према Буквару. Слично као што су у школама, где је настава била на латинском језику, ученици имали називе према ауторима основних књига из којих су учили: „донатисти", „александристи" и слично.

ЛИТЕРАТУРА: С. Чутурило, Историја методике почетног читања и писања. Додатак Упутству за буквар, Бг 1892; В. Вемић, „Из методике буквара", Учитељ, 1903–1904; Ч. Бушетић, Шчитавање, Скопље 1919; М. Вујанац, Букварска настава по синтетичкој методи и начелу рада, Бг 1926; Ж. Ђорђевић, „Буквари и букварска настава код нас – историјски преглед", Савремена школа, 1950, 3–4; Б. Јордановић (ур.), Буквари и букварска настава код Срба, Бг 2010.

Недељко Трнавац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)