БОГОЈЕ

БОГОЈЕ, војвода (XIV в). Титулу и звање војводе носио је за време Стефана Дечанског, као краљев намесник у Зети. Када је Стефан Душан збацио с престола Стефана Дечанског и преузео власт (августа 1331), Б. се с групом властеле одметнуо од новог краља. Међу његовим присталицама налазио се и арбанашки племенски поглавица Димитрије Сума. Побуњеници су угрозили пословање млетачких и дубровачких трговаца, па су Дубровчани априла 1332. одлучили да наоружају брод и пошаљу га у Свети Срђ на Бојани, где ће прихватити трговце и њихову робу. У исто време, један дубровачки властелин требало је да отпочне преговоре с војводом о заштити трговаца на територији која је била под његовом контролом, а такође и о потчињавању Б. краљу Стефану Душану. Није познато шта се све дешавало, али је побуна убрзо престала. Димитрије Сума помиње се 1334. као поданик српског краља, а трг Свети Срђ налазио се 1336. под управом кнеза Вратка, оца кнегиње Милице. Војводина породица сачувала је свој друштвени положај, па је цар Душан интервенисао код Дубровчана (1351) да исплате 280 перпера Богоју и Богдану, синовима Б., колико је њихов отац имао у депозиту. Браћа Богдан и Богоје и њихова мајка Вишеслава поклонили су Хиландару село Лесковљане у Пологу што је цар Душан потврдио својом хрисовуљом 14. VIII 1354.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, „Споменици српски", Споменик СКА, 1892, 11; Историја Црне Горе, II/1, Тг 1970; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан краљ и цар 1331–1355, Бг 2005.

Милош Благојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)