БАЈАЦ, Владислав

БАЈАЦ, Владислав, књижевник (Београд, 2. VI 1954). Југословенску књижевност са општом књижевношћу студирао на Филолошком факултету у Београду. Његова проза окренута је историји цивилизације (Друид из Синдидуна, Бг 1998; Хамам Балканија, Бг 2008), магији, митологији, прожимању култура и фантастици која настаје променом угла посматрања стварности (Књига о бамбусу, Бг 1989), а осмишљавањем сижеа аутор посебно истиче повезаност људских судбина и успостављање судбине целог човечанства. У иностранству су извођене позоришне представе по мотивима из његових дела – у Чешкој по Књизи о бамбусу, а у Француској по мотивима из прича. Књиге су му превођене на француски, руски, италијански, бугарски и македонски језик. Потпредседник српског ПЕН центра. Добитник је награде за хаику поезију на светском конкурсу у Токију (1991, 1993).

ДЕЛА: романи: Црна кутија, утопија о накнадној стварности, Бг 1993; Бекство од биографије, живот у осам имена, Бг 2001; Европа експрес, роман у причама, Бг 2003; приповетке: Европа на леђима бика, Бг 1988; Подметач за снове, геопоетичке басне, Бг 1992; поезија: Који пут до људи води, Бг 1972; Зов хаику, Зр 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Лукић, „У славу геопоетике", ЛМС, 1993, 451, 2–3; Ж. Живковић, Гост са Истока: огледи о хаику поезији, Ниш 1996; Н. Шапоња, Аутобиографија читања: критике и есеји, Бг 1999; М. Весковић, „Проналажење најбољега у себи", ЛМС, 2009, 483, 4.

Младен Весковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)