БРАТУША, Војтех

БРАТУША, Војтех, сликар (Босанска Градишка, 1. V 1914 – Београд, 18. IX 1983). Академију ликовних уметности у Београду и постдипломске студије завршио 1952. код Недељка Гвозденовића. Групно излагао у Варшави и Москви, а самостално 1953, 1957. и 1974. у галерији УЛУС-а и 1982. у Галерији Дома ЈНА у Београду. Од 1951. редовно учествовао на скоро свим изложбама УЛУС-а, као и на Првом тријеналу, Октобарском салону 1968. и 1973, са групом „Самостални" у Загребу и Љубљани, Изложби уметника БиХ у Зеници. Сарађивао и излагао са Продајном галеријом у Београду и Модерном галеријом у Ријеци. Радио као професор цртања у средњој школи у Београду. Добитник је награде Савеза ратних војних инвалида Југославије и награде за две композиције на изложби ликовних педагога СР Србије. Његови први портрети одликују се тамном гамом, да би од средине педесетих прешао на интимистичке ентеријере, мртве природе и пејзаже, приказујући их све до апстракције. Настојао је да чврсту конструкцију слике помири са фовистичким третманом, сликајући вишеслојним пастозним намазима боја оплемењеног звука. Најчешћи мотив му је цела, или виолина у деловима. Припадао је најужем кругу београдских сликара-интимиста друге половине XX в.

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Тридесет година УЛУС-а 1945–1975, Бг 1976; С. Живковић, Војтех Братуша, Бг 1982; С. Живковић, Војтех Братуша: Неуништиви свет духовне лепоте, Н. Сад – Бг 2009.

Петар Петровић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)