БЕШЕВИЋ, Никола

БЕШЕВИЋ, Никола, сликар (Сплит, 23. IV 1892 – Београд, 2. VII 1970). Студирао у Загребу на Вишој школи за умјетност и обрт, у класи Отона Ивековића. По преласку у Београд 1911. школовање наставио у Уметничко-занатској школи. Копирао дела великих мајстора у Народном музеју, где је током 1912‒1913. био запослен као асистент. Сарађивао на изради декора за представе Народног позоришта (Змија девојка, Ујка Вања). Као стипендиста Министарства просвете Србије 1913. отишао у Рим, где се усавршавао на Академији лепих уметности. Сликао рушевине римског Форума, Палатина и друге споменике. Учествовао на Међународној изложби сецесије 1914. Током I светског рата био је добровољац српске војске у батаљону 1.300 каплара. У Рим се вратио 1916. да би наставио студије на Шпанској академији. Његова интересовања кретала су се у домену савремене представе града, с посебним акцентом на људима и просторима који га обликују. Тада су настали радови Човек с мачком, Римски просјаци и Ложа у римској опери, а формирано занимање за различите друштвене слојеве задржаће током читавог живота. Почетком треће деценије боравио је у Талину, у Естонији, те сликао бројне ведуте и естонске крајолике (Естонски предео, Талин). Склоност ка мотиву града неговао је и током каснијих деценија живота проведених у Београду (Студентски парк, Хиландарска улица под кишом). Рад на предствама људи допуњававао је бројним портретима најближе породице, а од краја 20-их и босанским пејзажима (Травник, Предео с босанским кућама). У периоду после II светског рата његов уметнички израз није се битније мењао, са изузетком неколико радова који сведоче о експериментима са слободнијим поимањем форме (Плажа). Бавио се педагошким радом, прво у Уметничкој школи у Београду, потом и у Другој мушкој гимназији, Деветој и Четвртој женској. Био је члан Интернационалног удружења уметника у Риму (1916) и групе „Облик" (1929). Слике му се чувају у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности и Музеју града Београда.

ЛИТЕРАТУРА: М. Б. Протић, Српско сликарство 20. века, I, Бг 1970; И. Бешевић Борели, Радост боја. Живот и дело Николе Бешевића, Бг 1998.

Симона Чупић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)