БАЈИЋ, Баја

БАЈИЋ, Баја, психолог, универзитетски професор (Загреб, 24. XII 1896 – Београд, 30. XII 1987). Студије права (1923) и психологије (1924) завршио у Паризу где је и 1927. одбранио докторску дисертацију Психологија сањарења. На позив Богдана Поповића вратио се у Београд, али будући да на Филозофском факултету није било слободног места, привремено је постављен за доцента на новоотвореном одељењу Београдског универзитета у Скопљу, где је основао Семинар за експерименталну психологију. Током боравка у Скопљу објавио већи број радова посвећених проблемима когнитивне психологије (логичка цензура, манифестације сумње, разумевање итд.) и изводио експерименте посвећене центрацији у опажању. Пред II светски рат прешао на ФФ у Београду и постао ванредни професор, али је током окупације отпуштен. После II светског рата постао је први декан Богословског факултета. Био је један од оснивача Одељења за психологију ФФ-а у Београду, на којем је предавао Општу психологију. Објавио књигу Општа психологија I (Бг 1954), поглавље о војној психологији, студију о Алфреду Адлеру и већи број краћих радова.

Александар Костић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)