БИЦЕНКО, Андреј Васиљевич
БИЦЕНКО, Андреј Васиљевич, сликар (Курск, Русија 17. X 1885/86 – САД, 1985). Рано се определивши за уметност, сликарство је учио на Уметничкој школи у Кијеву, Царској академији ликовних уметности у Петрограду и на Уметничкој школи у Москви. У Краљевину СХС долази 1918, као емигрант после Револуције. Уточиште налази у В. Бечкереку (Зрењанину), где ради као наставник вештина у гимназији. Крајем 1924. пресељава се у Београд у којем је живео и радио све до 50-их година XX в., када је отишао у САД, где је наставио сликарску делатност. У токове српске ликовне уметности Б. се укључио још у В. Бечкереку, сликајући иконе, пејзаже и слике из свакодневног живота. Постао је члан три руска уметничка удружења у Југославији (Обшчина, Круг и Удружење руских уметника у Краљевини СХС). Излагао је на колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Највиши уметнички домет достигао је живопишући и сликајући иконостасе у Београду и по Србији. Од иконостаса се издвајају олтарске преграде цркава у Белом Потоку, Блацу, Ђунису, Крагујевцу, Лесковцу, Ориду код Шапца и Пријепољу. Сâм или са помоћницима извео је зидне слике у храмовима у Смедереву, Великој Плани и Врбовцу, као и у београдским црквама Ружици на Калемегдану (1925), Цркви Вазнесења Господњег (1937), Светом Николи у Земуну и Светом Ђорђу на Бежанији (1939). Од слика на платну истичу се портрети задужбинара Ђорђа Радака и владике Макарија Ђорђевића (данас у Матици српској у Н. Саду и Епархијском двору у Ср. Карловцима). Неки Б. рани радови налазе се у музејима у Русији. У његовом приступу сликарству видљиви су натурализам и импресионизам које одликује жив и звучан колорит. При изради црквених слика користио је живе моделе. Поред сликарства, Б. је показао интересовање за писање и теоретисање (Практично упутство за предавање цртања у основним и грађанским школама и у I–II разредима гимназије, Бг 1925).
ЛИТЕРАТУРА: С. Стојановић, „Руска емиграција и уметност код нас", Мисао, 1928, 27, 1–2; Б. Вујовић, „Црквено сликарство 1920–1970. на подручју Београда", у: Споменица СПЦ 1920–1970, Бг 1970; Д. Колунџић, „Српско црквено сликарство 1920–1970", у: Споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Бг 1971; У. Рајчевић, „Руски уметници емигранти чланови и излагачи сталешких удружења у Србији између два рата", у: Руска емиграција у српској култури XX века, Бг 1994; В. Коњикушић, „Биценко, Андреј", Allgemaines Künstler Lexikon, München–Leipzig 1994.
Угљеша Рајчевић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)