БИКАР, Федора

БИКАР, Федора, историчар, кустос (Будимпешта, 14. I 1931 – Нови Сад, 9. X 2009). После завршене класичне гимназије у Будимпешти, радила у Земаљском архиву у Будимпешти као помоћни архивиста (1950‒1953), а потом у Националном музеју Мађарске (1953‒1956). Студије историје завршила 1962. на Филозофском факултету у Загребу. Радила као асистент Института за историју радничког покрета Хрватске у Загребу (1963‒1969), а потом до пензионисања 1995. као кустос-историчар у Историјском одељењу Војвођанског музеја у Новом Саду. Докторирала на ФФ у Новом Саду 1975. тезом о националној политици Социјалдемократске партије шире Угарске од оснивања те партије 1890. до пропасти Аустроугарске монархије 1918. Хабилитационим радом „Меморијални музеј Јована Рајића у Ковиљу", који се састојао од историјског осврта на манастир Ковиљ, на живот и дело Јована Рајића, уз каталошку обраду експоната, стекла је 1979. стручно звање кустоса-саветника. Била је руководилац стручно-музеолошког одељења и заменик директора Војвођанског музеја (1978‒1980), те члан редакције Рада војвођанских музеја (1971‒1989). Поред текстова из историје социјалдемократских партија Угарске и Хрватске написала је више радова из историје Срба у Угарској, посебно Сентандреје. Приредила многе изложбе и превела више радова с мађарског на српски и са српског на мађарски језик.

ДЕЛА: и М. Церовић, Срби у Мађарској, Бг 1998; и Д. Салатић, Сентандрејски симболи, Н. Сад 2002; Сентандреја у огледалу прошлости, Н. Сад – Будимпешта 2003.

Василије Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)