БИСЕРНИЦА

БИСЕРНИЦА (прим), најмањи инструмент из породице лаута код Јужних Словена. Користи се на релативно широком географском простору (првенствено Војводина, Славонија) и има више варијетета у погледу облика, броја жица и начина штимовања. Свирач држи инструмент ослоњен о груди и окида жице пером (трзалицом). Карактеришу је резак, звонак звук и богате изражајне (динамичке и агогичке) могућности. У тамбурашком оркестру има улогу мелодијског инструмента; на њој се изводи водећа, сопранска деоница. У оркестру може бити две до три б. (прва, друга и трећа), а у већим саставима их може бити и већи број у свакој деоници. Деонице б. пишу се у виолинском кључу, за октаву ниже од реалног звучања. Може бити крушкастог и „гитарастог" облика. Састоји се од трупа (корпуса) и врата (хватаљке). Укупна дужина б. војвођанског (сремског) система износи 621–637 мм; труп је дуг 222–234 мм, његова ширина је 135–148 мм, а дубина 33–40 мм. На врху врата налази се глава, са механизмом за штимовање. Има пет металних жица. Војвођанска Б. се штимује према четворогласном квартном (сремском) систему (развијеном у Бачкој и Срему почетком 20. века): e2–h1–fis1–cis1; прве две жице су удвојене. Употребна лествица је дијатонска, у распону од cis1 до e4. У другим крајевима б. има четири жице, штимоване унисоно, на d2, или у великој терци: d2–b1.

На б. се свира аматерски и професионално. Репертоар б. обухвата сеоске, варошке и градске песме и игре српског и јужнословенског панонског музичког идиома, родољубиве песме, интернационалне лирске традиционалне мелодије пореклом из других културних средишта, популарна дела оркестарске уметничке музике и композиције за тамбурашки оркестар. Места и прилике за извођење су угоститељски објекти, свадбе, сахране и концертне сале.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Кухач, „Прилог за повиест глазбе јужнословјенске", Рад ЈАЗУ, 1877, XXXIX; Д. Девић, Етномузикологија, III, Бг 1977; А. Гојковић, Народни музички инструменти, Бг 1989; С. Вукосављев, Војвођанска тамбура, Н. Сад 1990; М. Фори, Сагласје традиције и културе у тамбурашкој музици Војводине, Н. Сад 2011.

Јелена Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)