БОГОРОДИЦА

БОГОРОДИЦА, Мајка или Мати Божја, тј. Мајка Спаситеља Исуса Христа (Назарет, око 20. п.н.е. – 45 н.е). По оцу Јоакиму припада потомству цара Давида, а по мајци Ани лози првосвештеника Арона. Родитељи су је са три године посветили Богу. Одрасла је у јерусалимском храму, а по одласку из њега живела је код старог рођака Јосифа у Назарету под видом његове заручнице. Ту је добила благу вест да ће родити Спаситеља света. У Витлејему је родила, а у Назарету однеговала Богочовека Христа, била сведок Његове проповеди, смрти, васкрсења, вазнесења на небо и силаска Светог Духа на апостоле. Живела је у Јерусалиму на Сиону, у кући Јована Богослова, како је то њен Син са крста поручио. Помагала је апостолима у раду, путовала по Светој земљи и посетила сва места у којима је Господ Христос проповедао. По предању посетила је Халкидик и оставила завет да источни крак полуострва буде њена држава, што се остварило насељавањем монаха и утемељењем монашке републике Свете горе. Сахрањена је у Јерусалиму, а по предању и вери Цркве, тело Б. је Господ Христос узнео на небо чиме је њен гроб постао лествица за небо.

Богословски разлози за поштовање Б. налазе се у њеној светости и улози коју је имала у историји спасења људског рода. Учење о Б. оформило се код православних верника као огранак христологије под именом теотокологија, а код западних хришћана као Мариологија. Њена појава у свету има један виши циљ, при чему она није циљ сам за себе. Живела је ради Бога и спасења целога света, што је испуњење предвечног савета Свете Тројице о оваплоћењу Сина Божјег и људском обожењу. Велику улогу имала је при том њена слободна воља, лична вредност и покорност вољи Божјој. Лични живот девојке Марије пример је светости од утробе мајчине, а њена светост већа је од светости пророка..Светост је пратилац њене личности, кроз детињство и девојаштво проведено у храму, у животу изатканом од девствености душе и девствености тела. Врхунац светости достигла је у тренутку када јој арханђел Гаврило доноси благу вест да ће родити Спаситеља човечанства (Лк 1, 26‒38) и када је у њој зачет Јединородни Син Божји. Бесемено зачеће Духом Светим у њој оваплоћеног Сина Божјег и неповредиво рођење Богодетета Исуса, јесте врхунац њене славе и њених надумних блага. Није имала личних грехова, нити се ње дотакао наследни грех иако, као људско биће, од њега није била изузета. У богослужбеним песмама и богословској литератури названа је „нова Ева" или „друга Ева" с великом предношћу над првом. Прамајка Ева живела је у рају, али је била Богу непослушна, а друга Ева живећи у „свету који у злу лежи", својом послушношћу Богу опрала је грех Евине непослушности. Стари завет је најавио приснодјевство Б.: купина која гори а не сагорева, и прелазак Јевреја преко Црвеног мора, пророштво Исаијино да ће девојка зачети и родити сина којем ће дати име Емануил, тј. „С нама Бог", и Језекиљево виђење врата кроз која пролази Господ и која остају затворена. Зачеће Христово остаје у сфери натприродног, тј. изван рационалног.

Богородичност Дјеве Марије хришћани прихватају због несхватљиве тајне оваплоћења Сина Божјег. Није родила обичног човека, нити човека обоженог или човека богоносног, него самог Бога очовеченог. Она није мајка Божанства, него Сина који је Бог, а није га родила по његовом Божанству нити је дала биће или постојање његовом Божанству, јер је његово Божанство беспочетно и вечно, него га је родила само по човечанству. Христос је Богочовек у којем су спојени несливено и неизменљиво савршен и истински Бог и савршен и истински човек, чиме је људска природа уздигнута до обожења. Због тога јој приличи атрибут Б. усвојен на Трећем Васељенском сабору (431). Црква не обожава Б., обожава се само Бог и њему се једино клања, а „Матер Божју чествујемо и поштујемо... нипошто је не сматрамо за богињу него је знамо као Матер Божју пошто се Бог оваплотио из ње".

Богослужбено слављење Б. показује њену земаљску и небеску величину, јер је одмах после имена Божјег и Христовог. Уткано је у сва дневна богослужења и у све богослужбене обреде. Посвећене су јој бројне песме, стихире, тропари и кондаци који описују, величају и славе Б. У свим молитвама она се јавља пре светитеља који су се и сами њој молитвено обраћали. О богослужбеном прослављању Мајке Божје довољно сведочи чињеница да је од дванаест великих празника пет посвећено њој.

Ликовно приказивање Б. почело је рано. По предању, најстарију икону Б. насликао је еванђелист Лука, а најстарији сачувани приказ у катакомби Св. Прискиле је из II в. Икона Б. не приказује њену телесну лепоту, јер иконографи теже да прикажу моралну величину и светост њене душе, унутрашњу духовну лепоту, доводећи је у везу с високим достојанством и чистом материнском љубављу и остварењем једне од основних тајни ортодоксије – рођење у телу Сина Божјега, „ради нас и ради нашега спасења"..Атонски сликарски кодекс одредио је правило да се Б. слика увек покривене главе, никад гологлава. Иконографија Б. пуна је симболизма, њен лик у калоти олтарске апсиде показује да је кроз њу Бог дошао на земљу. Она је мост „којим сиђе Господ", „она преводи са земље на небо". Много икона Б. стекле су углед код православних верника, а неке су добиле своју службу и свој дан у календару. У натписима на иконама не јавља се њено лично име Марија него редовно и искључиво Мати Божја, чиме се наглашава да је она Б.

Психолошки основ поштовања Б. код Срба лежи у њиховом менталитету и тешкој историји. У људској је психологији да се у невољи прибегава заштити пријатеља, зато је почашћена епитетом Пресвета и атрибутима: Путеводитељица, Наставница, Брза помоћница, Добротворка и сл. Српски народ је у историјским и личним невољама молитвено прибегавао под заштиту Б. Зато су српски владари и властела издашно помагали Богородичине манастире.

Радомир Милошевић

Б. се сматра за милосрдну и предусретљиву, за небеску заступницу као и заштитницу људи од несрећа и болести, покровитељку породиља. Назива се још Богомајка, Богоматер, Богомати, Богородитељка, Владичица, Мајка Божја, Пресвета, Пречиста, код католика и Госпа, Дева Марија, Краљица небеска итд. Њој је посвећено пет од дванаест великих хришћанских празника: Рождество (рођење) Пресвете Богородице или Мала Госпојина (21. септембар), Ваведење (увођење) Св. Богородице у храм (4. децембар), Благовести, објава арханђела Гаврила да ће родити (7. април), Успење или Успеније (уснуће) Пресвете Богородице или Велика Госпојина (28. август) и Сретење (15. фебруар). У годишњем календару поштују се још три богородичина празника: Покров Пресвете Богородице или Покровица (14. октобар), Појас Свете Богородице (13. септембар) и Богородичине ризе и појаси (15. јули). Време од Велике до Мале Госпојине назива се међудневица. У том периоду бране су лековите траве, јер све што се тада остави, према веровању, дуго траје и не квари се (јаја, туршија, воће). На Бадњи дан сe не сме певати јер се тог дана Б. мучила са Христом; на Велики петак се строго пости и не ваља играти и певати, јер је тог дана Б. шарала јаја и цео дан постила (Високо у Босни). На Косову и Метохији (Пећ) за славу, осим „шареног" колача, мешена су још два мала, од којих се један називао „пресвета". Свештеник је из тог колача секао комадић и давао га домаћину да га уз вино поједе. Остатак би појело мушко дете сутрадан пре сунца, седећи на дрвету, или је дељен свим мушкарцима из куће. Тај колач је више поштован него велики и, када га је домаћин делио, држао је на крилу мараму да не би ни мрва пала на земљу.

Према истакнутом обележју да је родила Христа, Б. је постала покровитељка породиља и свих жена које желе да имају пород. Сматрало се да ће породиља лакше родити ако се опаше конопцем који је преноћио у цркви поред иконе Свете Б. (Гружа). Нероткиње су одлазиле у цркве и молиле се пред иконама свете Б. да им подари пород.

Б. је милостива и заступница је хришћана. Према веровању, од свећа које људи пале за душе мртвих, она плете мрежу и баца је у пакао, па ко није много грешан, помоћу ње изађе и иде у рај. Такође, док свети Арханђео испред врата раја мери тежину греха и добра дела приспелих душа, она се стално моли Исусу да им опрости грехе (Босна). У народној приповеци Б. спасава жену коју је муж хтео да преда ђаволу за обећано богатство, тако што узима њен лик и клетвом ђавола претвори у прах и пепео (Ресава).

У етиолошким предањима, за Б. су везане неке трајне промене у свету и код људи. Пошто је јасика није заклонила, него само трептала када је она тражила свог сина, Бог је јасику проклео да буде неупотребљива и да само трепти. Када је Б. путовала с малим Исусом, многе занатлије јој нису услишиле молбу и дале јој хлеб, па их је проклела да се стално боре с тешкоћама. Једино јој је обућар дао хлеба, па је њега благословила да буде задовољан с малим и да буде увек весео (Расина). Буве и ваши су настале тако што је Б. бацила пепео на чобанина да би га пробудила. Жене у разним крајевима носе различита покривала за главу, зависно од тога шта је Б., бежећи од прогонитеља, имала на глави у том месту (Левач) итд.

Широм хришћанског света распрострањена су предања о чудотворним иконама Б., које се саме премештају, тј. лете из једног у друго место. Према предању, икона Б. Тројеручице, коју је Свети Сава донео из Палестине и пред њом мирио посвађану браћу, сама је одлетела у Хиландар када су умрли последњи Немањићи. Више покушаја калуђера да је ставе у олтар цркве није успело. Свако јутро би се појавила на столу игумана, па је ту и остала. Икона Б., за коју се веровало да је насликао апостол Лука још за њена живота, и коју је Св. Сава донео у Србију, када су је из пећке Патријаршијске цркве однели у манастир Морачу, верује се да се отуда сама вратила. Био је обичај да се ова икона после прве недеље великог поста носи по православним домовима и враћа у цркву о Цветима. Ако је кућа грешна, икона би нестајала, па су је калуђери бденијима враћали у цркву. Позната су и предања како се Б. јавља човеку у сну и казује му где се налази њена икона. Човек је проналази на дрвету или поред извора и људи ту саграде цркву посвећену Б.

Пред иконом Б. могао се решити и правни спор. У случају да неко не призна да му је дужник вратио дуг, дужник би остављао новац у висини дуга на икони Б. у цркви. Ако се поверилац не усуди да га узме у време службе у цркви, сматрало се да је дуг измирен (Паштровићи у Црној Гори).

Б. најчешће позивају у помоћ бајалице у бајању и њоме прете болести: „Ето отуд пресвете матере Б. / на врану коњу, на златну седлу,/ у рукам` носи бојно копље:/ где те стигне да те жигне..." (Херцеговина). Јавља се и у клетвама: „Убила те света Б.!"

Култ Б. ширио се и посредством апокрифа, од којих су најпознатији „Сан Пресвете Б.", „Хожденије Б. по мукама" и „Имена Пресвете Б.".

Љубинко Раденковић

ИЗВОРИ: В. Чајкановић, Српске народне приповетке, 1, Бг 1927; Нови завет Господа нашег Исуса Христа, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: С. Мијатовић, „Занати и еснафи у Расини", СЕЗ, 1928, XLII; Ј. Поповић, Догматика православне цркве, II, Бг 1935; III, Бг 1978; С. Филиповић, „Живот и обичаји народни у Височкој нахији", СЕЗ, 1949, LXI; Т. Р. Ђорђевић, „Природа у веровању и предању нашега народа", II, СЕЗ, 1958, LXXII; А. Јевтић, „Учење светог Јована Дамаскина о Пресветој Богородици – О православној теотокологији", Теолошки погледи, 1971, 1; Ј. Поповић, Житија светих, I–XII, Бг 1972–1977; М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Бг 1990.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)