БОНА, Иван

БОНА, Иван (Bolizza / de Boliris), племић, судија, писац (Котор, XVI в. – Котор, 1572). У литератури познат и под именима Иван Болица, Иван Бона Болирис. Био је которски племић и утицајна личност у тадашњој власти. Бавио се књижевним радом, припадао кругу тадашњих которских песника у којем се неговао дух хуманизма и ренесансе (Илија Загуровић, Лудовик Пасквалић и др.). Писао на италијанском и латинском језику. Његов хуманистички спев, на латинском, у хексаметрима Descriptio sinus et urbis Ascriviensis (Опис залива и града Котора), штампао је С. Раци у Историји Дубровника (La storia di Raugia, Lucca 1598). Настао је пре 1557, када је умро И. Загуровић, којем је дело посвећено. Израз је типичног хуманистичког патриотизма: описује се Бококоторски залив и градови у њему, Котор, њихова легендарна и историјска прошлост. У литератури Б. се помиње и као аутор животописа о локалној светици блаженој Озани. С Лудовиком Пасквалићем измењивао је посланице.

ДЕЛО: и Ђ. Бизанти, Љ. Пасквалић, Изабрана поезија, Цт 1996 (Опис залива и града Котора, преп. Л. Блехова Челебић – Г. Челебић).

ЛИТЕРАТУРА: М. Шрепел, „Иван Болица Которанин, латински пјесник", Рад ЈАЗУ, 1894, 118; М. Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске, Бг 1990.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)